Interesovanje za ručne radove je kod naše sugrađanke počelo još u detinjstvu. LJubav prema baki dovela ju je do hobija koji joj je postao izvor prihoda. Iako je Marijana Turinski nova u svom poslu, svakodnevno pomera svoje granice učeći se novim tehnikama. Dok čeka posao u struci otkrila je da svoj talenat može da iskoristi kao način da se zabavi i zaradi. Odakle ideja i interesovanje baš za heklanje i štrikanje?
– Kada sam završila fakultet stvorilo mi se dosta slobodnog vremena i želela sam da to iskoristim na najbolji način. Došla sam na ideju da pravim zimske trake za kosu i to je ujedno bila moja prva rukotvorina. Kasnije sam heklala šnale i gumice za kosu i onda je naziv „Vunica i heklica” nastao sasvim očekivano.
Za heklanje sam se zainteresovala još od malena kada sam sa bakom pravila odeću za lutke. NJena pomoć mi je bila i više nego potrebna, ali meni volje i želje za učenjem nije falilo. Slučajno sam naišla na termin „makrame” i zainteresovala se da savladam ovu za mene nepoznatu tehniku. Umesto heklice, koristila sam samo ruke, pratila uputstva sa interneta kako bih pravila različite vrste čvorova od pamučnog „makrame” konca i stvorila prve proizvode ovakve vrste. LJudima su ovi ručni radovi privlačili sve više pažnju. Prijatelji i porodica su bili oduševljeni jer je i za njih ovo bilo nešto novo. Koliko je vremena potrebno za stvaranje jednog predmeta?
– Za izradu jednog ručnog rada mi je neophodno oko pola sata do sat vremena, jer sam se bazirala na manje aksesoare i dekoraciju. Komplikovaniji proizvodi me tek čekaju. Ono što je ljude koji me prate na Instagramu najviše zainteresovalo jesu „makrame”, proizvodi poput minđuša, ekološkog mirisa za kola, držača za saksije, različitih vrsta podmetača za čaše, obeleživača za knjige… Danas se većina stvari pronalazi a i prodaje putem interneta, koliko je teško imati vidljiv proizvod na društvenoj mreži, u tvom slučaju Instagramu?
– Vođenje i reklamiranje instragam stranice je veoma zahtevno. Uvek moram da unapred osmislim plan objava, dovoljno privlačnu sliku kao i tekst ispod nje. Nije lako izdvojiti se u „moru rukotvoraca”, ali sam zadovoljna kako napredujem. Kako bih mogla da unapredim način vođenja stranice odslušala sam i neke kurseve za vođenje privatnog biznisa i to mi je dosta pomoglo. Stranica „Vunica i heklica” postoji tek sedam meseci, ali sada već fino zarađujem i verujem da će u narednom periodu samo biti napretka. Skoro si učestvovala na prvom Noćnom bazaru. Kakva si iskustva ponela ?
– Učešće mi je donelo jako lepa poznanstva i kontakte. Trudila sam se oko dekoracije samog štanda i ljudi su bili veoma zainteresovani, a bilo je dosta i kupaca. Nema ko nije zastao da pogleda ili slika. Imam želju da nastavim sa učešćima i na drugim bazarima.
Da li sebe vidiš u nekim preduzetničkim vodama?
– Za sada mi se ovo čini kao jedna lepa dodatna zarada, opušta me i prija mi da radim u slobodno vreme. Deluje kao da bih ovo mogla da radim ceo život . Jedva čekam da ponudim nove proizvode, želja mi je da radim tašne, veće zidne dekoracije. Završila sam za inženjera tehnologije sa odličnim prosekom, i ipak ostaje ta želja da se zaposlim negde u struci. Videću u budućnosti gde će me život odvesti.
