Piše: Milena Bečejac
Prošao je još jedan 1. maj, takozvani praznik rada. Nekako pred praznik, ispred prodavnice čarapa „Udarnik”, dvoje prodavaca su uredili prostor, zasadili drvo. Prodavnica puna robe, dolaze ljudi, kupuju…
Fabrika čarapa ne radi. Već dugo. Kao ni većina fabrika iz prošlog veka, iz godina kada je Zrenjanin bio pojam za uspešnu privredu, sa sve Kombinatom „Servo Mihalj”. Čitam u monografiji iz 1966. godine – od pedesetih godina posle rada, počela je rekonstrukcija ali i izgradnja novih pogona, recimo puštena je u rad Skrobara, otvoren pogon biljnih masti i glukoze, savremena industrijska klanica BEK… Odsek za plan Narodnog odbora opštine Zrenjanin uložio je od 1945. do 1955. godine u razvoj privrede četiri i po milijarde dinara, a 1962, 3,2 milijarde.
Prosto mi je bilo teško da čitam šta je sve grad imao u ne tako davnoj prošlosti, makar to i bila socijalistička lakirovka. „Servo Mihalj” sa svojih, ako sam dobro videla, 11 fabrika, pa zatim industrije tepiha, nameštaja, fabrike šešira, čarapa, traka, zavesa, trikotaže, tekstila, „Žitoprodukt”, Fabrika šinskih vozila i čeličnih konstrukcija, Fabrika koža, GIK „Banat”, Duvanska industrija, Industrija piva, Fabrika motornih delova i mašina alatljika „Progres”, pa trgovina, saobraćaj…
Bila su to možda ona „čelična jutra”, ali se radilo. Autobusi su bili prepuni u „špicevima”, roditelji bi pre posla nosili decu u jaslice i vrtiće. Na tržište su stizali proizvodi sa oznakom Zrenjanina, a kvalitet je bio njihova preporuka. Bilo je to takvo vreme, imalo je i ono svoje breme i nepravde, ali…
Kada danas mislim o svom gradu, dođe mi i da ne mislim. Znam da je drukčije vreme, ali ne znam zašto bi postojalo bilo koje vreme da se nešto uništi, da propadne, da se proda za crkavicu, da radnici postanu „tehnološki višak”, da se umesto o broju zaposlenih, govori o broju onih koji su bez zaposlenja… Sad, industrija grada mu dođe kao muzej voštanih firmi…
Praznik rada koji nije mogao da prođe bez prvomajske jadikovke. Ipak se slavilo (naravno da je bilo i onih koji su radili). Ajmo malo roštilj, kotlić, druženje… Prvomajski uranak sebi je upriličio naš sportista Ajredin Ajeti, koji je u 5,40 na gradskom trgu odradio vežbice s porukom „U zdravom telu zdrav duh”.
