Zrenjaninski edukativni centar (ZEC) našao se među pet organizacija u Srbiji kojima je 27. jula uručen ugovor za ekonomsko osnaživanje žena, ukupne vrednosti 17,3 miliona dinara. Sredstva su dodeljena u okviru druge faze projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) uz finansijsku podršku Evropske unije.
Koordinatorka ZEC-a Radoslava Aralica s ponosom ističe da će ova organizacija januara 2022. godine obeležiti 20 godina rada na poboljšanju ekonomskog i socijalnog položaja dama i na suzbijanju svih oblika rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije prema ženama. Kakve aktivnosti su u planu u narednih godinu dana?
– Drago nam je da je naš projekat među odabranima. Planirane aktivnosti predstavljaju nastavak onoga što kao organizacija već godinama radimo, a naročito imamo intezivnu saradnju sa seoskim udruženjima žena. U narednih godinu dana, koliko će trajati ovaj projekat, radićemo na daljem razvijanju njihovih preduzetničkih inicijativa.
Tokom prethodne dve godine, u okviru istog programa, podržali smo pet seoskih udruženja žena da razviju svoju originalnu i održivu preduzetničku ideju. U pitanju su bili kolektivi iz Lazareva, Boke, Belog Blata, Iđoša i Mokrina. Jedan od rezultata bio je da su njihove članice osnovale svoju mrežu „Ženski divan” i kreirale zajednički brend pod kojim će plasirati svoje proizvode. Da li je njihova robna marka uspela da se probije na tržište?
– Nažalost 2020. čitav svet je stao, pa je za jedan novi brend bilo teško da nađe svoje mesto na tržištu u vreme kada su mnogi veliki i poznati imali problem da mu se prilagode. Nastavićemo da jačamo ovu marku, pronalazićemo načine njenog plasmana i aktiviraćemo internet prodaju. U skladu sa tim, biće organizovani treninzi za vođenje biznisa, za marketing, internet prodaju. Osim toga, biće dostupan i servis podrške za sve žene koje imaju nameru da se upuste u preduzetničke vode. Informacije o tome kako mogu da nam se obrate biće dostupne na našem sajtu i Fejsbuk profilu. U planu je da proširimo mrežu seoskih udruženja žena sa kojima ćemo sarađivati, pa će pet novih kolektiva iz Banata dobiti priliku da se priključe. Da li je SOS telefon često zvonio tokom karantina?
– Imali smo blago povećanje broja poziva, ali ono što smo primetili jeste promena u profilu žena koje pozivaju i karakteristici nasilja kojem su izložene. Tokom vanrednog stanja češće su nas pozivale pripadnice starije populacije koje su svedočile o tome da su izložene psihičkom i ekonomskom nasilju. Zaključak koji se nameće jeste da je ta izolovanost dovela do toga da su neki problemi u porodičnim odnosima izbili na površinu, pa su žene počele da prepoznaju i stvari na koje ranije nisu reagovale. Sa druge strane, neke žene, koje su nas u tom periodu pozivale, svesno su gurnule rešavanje tih problema u drugi plan, ističući kako je sada zdravlje prioritet i kako ima i važnijih problema. Kako komentarišete to što se sve više poznatih javlja da su doživele nasilje i zašto im se ne veruje?
– Ono što nam se dešava krenulo je na talasu pokreta iz Holivuda kada su neke hrabre žene progovorile o seksualnom zlostavljanju kojem su izložene u filmskoj industriji. Potom su progovorile i pevačice, sportistkinje, novinarke… I taj talas je počeo da se širi svuda po svetu. Procena je da tek svaka 20. žrtva odluči da prijavi slučaj seksualnog nasilja. Nekada su potrebne godine da žena skupi hrabrost za to. Kada takav slučaj dobije medijsku vidljivost, onda se javno mnjenje podeli, ali sudski postupci se ne vode na društveni mrežama i internet portalima, već u sudovima. Ne bih rekla da im se „ne veruje”, nego da ima onih koji ne veruju. Tu samo izbijaju na videlo predrasude koje su ukorenjene: žena je na neki način kriva, ona je svojim postupkom to nasilje izazvala, sama je to tražila zato što se ponašala i obukla na određeni način…
