Zrenjaninski teatar uveliko priprema predstavu „Dečko iz poslednje klupe” na Dramskoj sceni. Tekst je priredio Huan Majorga, španski dramski pisac, čija su dela prevedena i izvođena na najznačajnijim evropskim scenama. Režija je poverena mladoj Tijani Vasić, kojoj je ovo druga predstava u Banatu, nakon saradnje sa Narodnim pozorištem Kikinda. Veliku pomoć i podršku pružio joj je Dramski ansambl, a očekuje se da izvedba bude kruna više nego dobre saradnje i uigranog tima.
Premijerno izvođenje bilo je zakazano za 15. oktobar, kada se obeležava Dan pozorišta, ali je zbog pojave korona virusa u ansamblu, odloženo do daljeg. O novom datumu igranja publika će biti blagovremeno obaveštena.
Šta Zrenjaninci mogu da očekuju i zašto ste izabrali Majorgu?
– Ovo je jedan od njegovih najizvođenijih i najzapaženijih tekstova. Velika pomoć stigla nam je od Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu. Neizmernu zahvalnost dugujemo i Zrenjaninki Bojani Kovačević Petrović, prevodiocu komada i profesorki španskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Delo „Dečko iz poslednje klupe” nije nepoznato. Doživelo je i ekranizaciju. Fransoa Ozon adaptirao ga je u film „U kući” (Dans la maison). Tema jeste savremena, kao i sam komad, i pisan je pre nekoliko godina. Osvrće se na pitanje odgovornosti koju imaju ljudi na poziciji moći, u ovom slučaju profesor u odnosu na učenika. Obuhvata kritiku srednje klase, što je samim tim i kritika na to što ona nestaje, a zatim otvara i pitanje literarnog/umetničkog prokletstva.
Pretpostavljamo da može da se nasluti tok radnje iz naslova. Da li možete nešto više da nam otkrijete?
– Delo u sebi nosi jednu dozu trilera, što ga čini posebno uzbudljivim. Kao što i sam naziv govori, radi se o dečaku iz poslednje klupe. Naslov je metafora onog koji vidi sve, a njega ne vidi niko. Reč je o jednom autsajderu, napuštenoj mladoj osobi koja dolazi iz disfunkcionalne porodice. Kroz predstavu, on pokušava da nedostatak te ljubavi pronađe u nekoj drugoj porodici. Upravo zbog toga, često iz svoje poslednje klupe posmatra druge ljude, njihove odnose, sreću i mašta da uđe u njihove kuće i živote. Da li će u tome uspeti ostaje da se vidi na kraju predstave.
Dosta toga prožima se i kroz jedan literarni žar između dečaka i profesora, jer Klaudio, glavni junak, u sebi nosi dar za pisanje koji će se slučajno otkriti i pomoću kojeg će pokušati da pronađe sreću. Da li je to talenat ili prokletstvo, podsticaj ili prepreka u životu, još jedna je od tema koje će biti pokrenute.
Da li se delo bavi još nekim temama?
– Komad otvara mnoga važna i aktuelna pitanja. Ne bavi se samo odnosom učenika i profesora već govori o ponašanju roditelja prema deci, braku i partnerstvu, drugarstvu. Samim tim priča je kompleksna, obuhvata više elemenata i može se sagledavati iz nekoliko uglova. Ljudi danas, kada gledaju neki komad, imaju želju da se poistovete sa junacima, situacijama, problemima, a mi smo se trudili da im na najbolji način prikažemo ovu priču i dočaramo ono što je zapisano u Majorginom delu.
Kako gledate na saradnju sa zrenjaninskim Pozorištem?
– Oko ovog projekta okupila se, pre svega, mlada i dobro uigrana ekipa glumaca i mogu da kažem da smo se generacijski „poklopili”. Tu je i autorski tim čije su ideje bile svima od velike pomoći. Nikoli Mijatoviću, studentu četvrte godine na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Srđana Karanovića ovo je prva uloga. U zrenjaninskom pozorištu „Toša Jovanović” naišla sam na dobar prijem i saradnju za koju verujem da će se nastaviti u narednom periodu. Očekujem da će se pozitivna energija i entuzijazam, sa kojim smo ušli u celu priču, preneti i na publiku.
Situacija nikome ne ide na ruku i sve što smo radili, radili smo u strahu da se neko ne razboli, jer bi to prekinulo predstavu i uticalo bi na njen završetak. Ipak, pozitivna atmosfera je odnela pobedu i sa velikim nestrpljenjem očekujemo premijeru.
MLADA I PERSPEKTIVNA REDITELЈKA
Tijana Vasić je rođena u Loznici. Završila je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jeftića i Dušana Petrovića. Diplomirala je predstavom u Beogradskom dramskom pozorištu „Paraziti” Marijusa fon Majenburga. Na istom Fakultetu je masterirala komadom „Moćni rendžeri ne plaču”, po tekstu Tijane Grumić, a izvedena je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Tokom studija bila je asistent na mnogim projektima, a radila je i u DADOV-u.
GLUMAČKA PODELA
Režiju potpisuje Tijana Vasić, dramaturgiju Aleksandra Jovanović, scenografiju Mina Miladinović, kostimografiju Blagovesta Vasileva, a kompoziciju Ana Krstajić.
U predstavi igraju: Daniel Kovačević (Herman), Sanja Radišić (Huana), Nikola Mijatović (k. g, Klaudio), Dejan Karlečik (Rafa stariji), Milan Kolak (Rafa mlađi) i Nataša Ilin (Ester). Ispicijentkinja je Jelena Istrat, a suflerka Ivana Titin.
