Protestovala sam, lupala u šerpe, glasala. I, gde sam sad? Neki odustanu, ti se boriš. Izneveren sam, smoren. Realno, svi su mi isti… A i nemam šta da obučem. Nekima su svi isti. Ti si drugačiji. Zato, glasaj. Aktuelnom kampanjom „Zato, glasaj” organizacija CRTA želi da podstakne građane da izađu na parlamentarne, predsedničke i u nekim mestima lokalne izbore, 3. aprila. To bi trebalo da čine i opozicione partije, sudeći po mišljenju sociologa. Ipak, da bi znali kako da priđu biračima, potrebno je i razumeti kako oni kao pojedinci donose odluke.
ZRENJANIN ISPOD PROSEKA
Plodno tlo za kampanju CRTE jeste Zrenjanin – gde je izlaznost na svakim izborima od 2008. godine bila ispodprosečna. Te godine na parlamentarnim izborima glasalo je 61,5 odsto sugrađana, dok je republički prosek bio 61,4. Na narednim izborima za poslanike 2012. godine izlaznost u Zrenjaninu bila je 55,5 odsto, a u državi 57,8%. Vanredni parlamentarni izbori 2014. na birališta su privukli 50,2 odsto sugrađana (republički prosek: 53,09% ). Dve godine kasnije takođe su održani vanredni izbori za poslanike, na koje se odazvalo 51,8% Zrenjaninaca, 4,2 procenta manje od ukupne izlaznosti. Pravo da bira predsednika 2017. iskoristilo je 50,4 odsto Zrenjaninaca, dok je na nivou Republike to uradilo 54,36% birača.
Poslednje parlamentarne i lokalne izbore održane 2020. opozicija je bojkotovala, tako da je izlaznost bila nešto manje u celoj zemlji. Zrenjanin je i tada bio ispod republičkog proseka – 40,39 naspram 48,9 odsto.
CRTA navodi da zabrinjava podatak da je milion građana manje glasalo 2020. u poređenju sa 2008. godinom.
– Uprkos činjenici da u Srbiji danas nema optimalnih uslova za slobodne i poštene izbore, istrajavamo na stavu da izbori daju građanima moć da utiču na budućnost zemlje. Visoka izlaznost bila bi nagoveštaj mogućnosti oporavka demokratije i povratka političkog pluralizma u institucije i javni život – naglašavaju u ovoj organizaciji.
I ONAJ KO NE IZAĐE „GLASA”
Problem sa sve manjim brojem izašlih na izbore delimično proizilazi iz nepouzdanog biračkog spiska koji pokazuje nerealno visok ukupan broj birača, smatra sociolog Ivan Živkov. Navodi da manjim procentima izlaznosti doprinose i otežano glasanje u inostranstvu, uprkos sve većoj dijaspori, kao i činjenica da je sve više ostarelog i bolesnog stanovništva koje se odriče svog biračkog prava.
Manje građana zainteresovanih za glasanje, prema njegovim rečima, odgovara jakim strankama.
– NJih favorizuje važeći izborni sistem jer je matematička formula raspodele poslaničkih mandata takva da onaj ko ne izađe na biralište u stvari najviše „glasa” za prvoplasiranu listu, manjim delom za drugoplasiranu itd – objašnjava Živkov.
Sa druge strane, građani koji ipak izađu na birališta, pa izaberu listu koja ne pređe cenzus, takođe doprinose najjačim partijama. NJihovi glasovi se u raspodeli poslaničkih mandata prelivaju najbolje plasiranima, a pritom doprinose i podizanju praga cenzusa (tri odsto od ukupno glasalih).
– Time se otežava onima koji imaju malo sigurnih glasača. Na primer, ako neka lista ima sigurnih 90.000 glasova, izlaznost do tri miliona glasača garantuje joj da ima potrebnih 3% za ulazak u parlament. Međutim, ako na izbore izađe više od tri miliona glasača, 90.000 glasova joj više nije dovoljno za prelazak cenzusa – objašnjava Živkov.
Dodaje da je i za parlamentarne i za predsedničke izbore nepisano pravilo da značajno povećan broj izašlih birača donosi bolji rezultat opoziciji – kada tradicionalni apstinenti odluče da krenu na birališta, oni najčešće glasaju za promene.
POVLAČENJE – IZ PSIHOLOŠKOG UGLA
Međutim, do tradicionalnog apstinenta nije lako dopreti. Pasivnost i povlačenje odgovor su na prolongiran stres i želju da se sačuvamo od razočarenja. To je nedavno za nedeljnik NIN objasnila psihološkinja i autorka radio emisije „U raljama osećanja” Đurđa Timotijević. Ona piše da se „povlačenje u mišju rupu gde ne čujemo, ne vidimo i gde nas ništa ne može šokirati” može razumeti kada se uzmu obzir dugogodišnji problemi našeg društva.
Takođe, opredeljivanje na izborima otvara teška pitanja ličnog identiteta, ranijih razočaranosti, a nosi sa sobom odgovornost, beleži Timotijević. Odustajanjem se sve to izbegava. Na primeru izbora, to znači da građanin procenjuje da je manje rizično da uopše ne glasa, ako se ponuđene opcije čine nedovoljno dobrim, objašnjava psihološkinja. Takođe, mnogi imaju idealizovane standarde. Ako nema savršenog kandidata, svi drugi se doživljavaju kao loši, predočava Timotijević.
Izlasku na izbore ne pomaže ni politički cinizam, veoma zastupljen na ovim prostorima. Psihološkinja navodi primer poznate osude „A šta su oni tvoji radili”.
– U odsustvu sposobnosti da proričemo budućnost, najbolje što možemo da uradimo jeste da donesemo odluku da, na osnovu trenutno raspoloživih informacija, i uz podnošljivu količinu neizvesnosti i sumnje, nekome od kandidata poklonimo svoje poverenje. Ako na kraju znamo da nismo ćutali, čak i u slučaju negativnog ishoda, to nam može doneti utehu i snagu da sutra nastavimo dalje – piše Đurđa Timotijević.
