Zrenjaninski edukativni centar (ZEC), kao i prethodnih godina, nastavlja da se bavi prevencijom i suzbijanjem rodno zasnovane diskriminacije i nasilja prema ženama, a naročito porodičnog nasilja. U septembru 2020. započeo je realizaciju šestomesečnog projekta „Od sigurnog doma do sigurnog društva”.
Tokom oktobra i novembra prošle godine je tim povodom sproveo istraživanje o doživljaju lične bezbednosti građana i građanki tokom pandemije korona virusa. Istraživanjem su obuhvaćene opštine Sečanj, Nova Crnja i Grad Zrenjanin. Cilj istraživanja je da se stekne uvid na koji način krizne situacije, poput ove, utiču na doživljaj lične bezbednosti žena.
ŠTA UTIČE NA NAŠU BEZBEDNOST
– U okviru projekta „Uvođenje rodne perspektive u sektor bezbednosti na lokalnom nivou” 2018. godine sprovedeno je slično istraživanje koje je sada poslužilo za upoređivanje situacije, pre i tokom pandemije. Na to koliko se osećamo bezbedno utiču spoljašnji faktori i naše lične karakteristike. U kriznim situacijama pokazuje se značaj rodnog pristupa pitanjima bezbednosti kako u rešavanju akutne situacije, tako i kasnije prilikom otklanjanja dugotrajnih posledica – navodi Biljana Damjanov, savetnica na SOS telefonu u ZEC-u.
Kako kaže, žene, posebno one iz ranjivih grupa, predstavljaju kategoriju koja je naročito pogođena merama koje su uvedene u cilju prevencije zaraze, a na koju će se dugotrajne posledice pandemije posebno odraziti. Prema istraživanju „Rodna analiza odgovora na kovid”, koje su sproveli Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platforma za razvoj Srbije, prvi podaci po izbijanju pandemije pokazali su da se povećao rizik od eskalacije porodičnog nasilja, a sa druge strane, broj prijavljenih slučajeva nasilja tokom pandemije smanjio se za gotovo 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
NIJE LAKO OSTAVITI NASILNIKA
Prema njenim rečima, neretko se može čuti pitanje, kada žena trpi nasilje u porodici, zašto nije ostavila nasilnika čim ju je prvi put udario? Gledano sa strane, ko nema takvo iskustvo, takav potez deluje veoma jednostavan.
– Međutim, žene u nasilnim partnerskim odnosima imaju nekoliko izbora i svi su teški. Ona može napustiti nasilnika i time rizikovati da izgubi ekonomsku sigurnost za sebe i decu. Često za tu svoju odluku nema podršku svoje porodice i prijatelja koji smatraju da „ponekad žena nešto treba da istrpi da se sačuva porodica”. Žena koja preživljava nasilje je u najvećoj opasnosti kada napušta nasilnika, jer rizikuje da bude ucenjivana, proganjana, presretana, da joj nasilnik preti, povredi je ili čak ubije – upozorava naša sagovornica.
Savetnica ističe da žena, ako ostane sa nasilnikom, rizikuje da izgubi samopouzdanje i da ostane u zastrašujućem, bolnom i ponižavajućem nasilju i da bude ubijena. Osobi koja trpi nasilje je potrebno više puta da ode, da bi konačno prekinula taj odnos. Ona se ne vraća zato što je naivna, neinteligentna ili mazohista. – Jedan od glavnih razloga zbog kojeg žena ne napušta nasilnika i ne prijavljuje ga jeste strah (može poticati od pretnji ubistvom, osvetom ili nanošenjem fizičkih povreda njoj, deci ili osobama koje su joj bliske i do kojih joj je stalo). Uzroci mogu biti sramota i krivica koju oseća, emotivna zavisnost, nada da će biti bolje, nepoznavanje svojih prava i nepoverenje u institucije, iscrpljenost i osećanje bespomoćnosti, nedostatak samopoštovanja, ekonomska nesigurnost, nedostatak podrške, izolacija i zbog dece – objašnjava naša sagovornica.
Aktivnosti Zrenjaninskog edukativnog centra podržala je Misija OEBS-a u Srbiji u okviru projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji”.
ČEKALE DA PANDEMIJA PROĐE
– Mnoge žene nisu prijavljivale nasilje za vreme vanrednog stanja i čekale su da „pandemija prođe”. U vreme zabrane kretanja za većinu njih je slogan „ostani kod kuće”, značio da ostaju zaključane sa nasilnikom, da ne mogu bezbedno da se obrate za podršku i pomoć institucijama, ne mogu da dođu do centra za socijalni rad ili da bezbedno pozovu SOS – kaže Biljana Damjanov.
