To je moj otklon od svakodnevice. Vreme koje pripada samo meni i predmetima koje stvaraju moja mašta i prsti. Moj izduvni ventil…
Ovako o svom hobiju – izradi predmeta od ljuštika kukuruza, kanapa, grančica i drugih prirodnih materijala govori Zrenjaninka Svetlana Kondić, medicinska sestra sa stažom dugim 20 godina u Opštoj bolnici, na odeljenju hemodijalize. Ona je ljubav prema izradi aranžmana od ljuštika nasledila od mame Ljiljane koja, nažalost, više nije među nama. Ali, zato su tu sinovi, sestra i zet koji je podržavaju i pomažu. Jer, nije lako od obične ljuštike, koja se baca, stvoriti umetnost i lepotu.
– Počela sam sa mamom da radim sitne cvetove za bukete, i sve mi se to dopalo. Potom sam krenula dalje. Za početak, treba da obezbedim dovoljno materijala za rad. Koleginice znaju za moj hobi. Tako sam se jednom prilikom požalila da mi ponestaje materijala za rad, a sledećeg dana, kada sam došla kući sa posla, u dvorištu me je dočekala hrpa ljuštika – rođak moje koleginice je natovario punu prikolicu i dovezao ih, pa sam danima prebirala i šuškala po ovom materijalu – kaže Svetlana uz osmeh.
SAMO PRIRODNI MATERIJALI
Prelepi aranžmani, ali i ramovi za slike, lampe, figure, korpice, jaja, nastaju na mansardi kuće na Novoj koloniji. U kreativnom neredu, u kome samo ona može da snađe, caruje Cecin svet umetnosti. I tako već deceniju i po. Naravno, uz sticanje veštine, javljale su se uvek nove ideje, a nekada ih je dobijala od drugih. Prijateljica ju je jednom prilikom pitala da li za unuka može da napravi lampu u obliku – kimona.
– To je bio pravi izazov. Gledala sam fotografiju i uspela sam da napravim lampu. Potom je tu bio i pingvin, pa automobili, kamioni, fudbalske lopte (najčešće Zvezda ili Partizan), Sunđer Bob, sada su aktuelni zečevi… Ili oblik srca, pa čak i – višanja. To su lampe sa led sijalicama, ali mogu da budu i ukrasni predmeti. Ipak, najviše volim da pravim cvetne aranžmane kojima dodajem i neke detalje poput svećica i sve to deluje veoma dekorativno – ističe naša sagovornica.
Međutim, put do jednog recimo cvetnog aranžmana ili ikebane, nije nimalo lak. Ljuštike se prvo kuvaju. Potom je potrebno da se dobro osuše, pa se potom peglaju. Boje se najčešće bojama za tkanine. Onda se seckaju, motaju u oblike – najčešće su to cvetovi, ali i kuglice, pa se sve to ukomponuje u aranžman koji može da sadrži i držač za flašu vina, ukoliko se nekome poklanja. I ne samo to.
MNOGO POSLA I RADOSTI
– Rođaka je scenograf, pa me je zvala i pitala da li bih za lutkarsku predstavu koju radi u užičkom pozorištu mogla da napravim pun mesec, a da je prečnik metar. Uspela sam, ali je prava muka bila da se tako velika kugla proturi kroz mali prozor. Uspeli smo! To je bio pravi izazov i ponosna sam kako je sve to ispalo. Takođe, ponosna sam i na dva priznanja koja su mi pripala na Međunarodnoj izložbi rukotvorina (MIRK). Dobila sam prvu nagradu za zeca i drugu za korpu za uskršnja jaja ili za slatkiše – priča ova kreativna Zrenjaninka.
Svetlana nikada ne miruje. Ima ideju da napravi korpice ili ljuljaške za kućne ljubimce. Napravila je nekoliko „prototipova”, sada još treba da ih do kraja osmisli. Raduje se Dečjem uskršnjem festvalu na kome će moći da pokaže svoje umeće.
Milena Bečejac Foto: Privatna arhiva
PRIRODNI MATERIJALI I RUČNI RAD
– Neko mi kaže – lepi su aranžmani, ali to skuplja prašinu, ali jasno je da ih treba održavati kao i sve druge predmete. Na sreću, sve više je onih koji prednost daju prirodnim materijalima nad plastikom, i ručnom, a ne mašinskom radu – dodaje Svetlana.
