Širom sveta više od 300 miliona ljudi pati od depresije, dok 250 miliona živi sa anksioznošću. Nije retkost da osoba često pati od oba poremećaja. Jedna studija koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da depresija i anksioznost koštaju globalnu ekonomiju enormne iznose novca svake godine zbog gubitka radne produktivnosti. SZO je zato, još 1992. godine, proglasila 10. oktobar za Svetski dan mentalnog zdravlja, u cilju podizanja svesti o problemima mentalnih bolesti, i mobilizacije napora za bolje mentalno zdravlje ljudi. Tako je bilo i u Zrenjaninu gde je u prostorijama Psihijatrijskog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović” obeležen ovaj datum.
Koliko su česte mentalne bolesti, koga pogađaju i da li ljudi danas vode računa o svom mentalnom zdravlju, bile su teme o kojima smo razgovarali sa doktorkom Jadrankom Džomba, uglednim psihijatrom sa više od 30 godina iskustva.
Koje su to bolesti sa kojima se psihijatrija danas suočava?
– Najizraženiji su anksiozni poremećaji kao što su depresija, bolesti zavisnosti, kao i teška duševna oboljenja poput psihoza, bipolarnih i afektivnih poremećaja. Sa ovim bolestima se naša nauka borila i ranije, a bori se i danas. Lično, u mojoj ordinaciji najčešće lečim anksiozne poremećaje.
Koliko su učestale mentalne bolesti?
– Ako pričamo, na primer, o anksioznim poremećajima, oni su pre deset godina bili zastupljeni sa svega 20 odsto. Danas je to svaki treći pacijent koji uđe u ordinaciju, od dece u školskom uzrastu do odraslih ljudi. Daleko se veći broj ljudi javlja na psihijatrijske preglede nego pre recimo pet godina. Tokom devedestih, pa sve do početka veka, nama su se u velikom broju javljali ljudi koji su zbog gubitka stana ili posla padali u depresiju. Mi smo se jako dugo bavili samo sa tim problemima koji su usko vezani za taj socijalni segment. Ono što sam primetila, jeste da su se ljudi u poslednjih deset godina okrenuli sebi i pokazuju interesovanje da njihov život bude bolji. Zato je povećan broj javljanja psihijatru, jer ljudi sami žele da im bude bolje, da ne budu napeti, neraspoloženi, žele da poboljšaju svoj život.
Da li još postoji bojazan kod ljudi da posete psihijatra, iz straha od neke vrste osude okoline?
– Rekla bih da je to u nekoj meri još prisutno. Kod mlađih ljudi to je daleko manje. Oni dolaze bez predrasuda kod nas. Roditelji kada dovode decu, ne gledaju da li će ih neko videti da ih vode psihijatru, njima je jedino stalo da njihovom detetu bude bolje. Stariji ljudi imaju neke rezerve kada dođu kod nas, neku dozu straha, ali obično on nestane posle prvog našeg razgovora ili pregleda.
Da li je, prema vašem mišljenju, povećan broj mladih koji posećuju psihijatre u odnosu na neki raniji period?
– Da, u odnosu na neki raniji period imamo više mladih u ordinaciji. Meni dolaze deca već iz srednje škole koja se zbog straha od prijemnog ispita za fakultet i očekivanja svojih roditelja, nađu u stresnoj situaciji. Recimo, dolaze nam studenti koji su pri kraju studiranja, oni su pod velikim pritiskom. Oni su na prekretnici, moraju da nađu posao, moraju da organizuju svoj život. Mnogi koji završe fakultete, nažalost, ne mogu da nađu posao godinama, sve što su planirali, palo je u vodu i oni prosto ne mogu da se snađu u takvim okolonostima i zato traže našu pomoć. Ž. Mišić
