Mada su nas u početku odvraćali od ideje da poslujemo pod istim krovom i prognozirali da to nije dobro ni za biznis, ni za prijateljstvo, mi smo ih demantovale – kažu Vesna i Snežana
U širem centru grada, u lokalu u kome se ranije godinama nalazila krojačka radnja (poznata „Ankica”, gde su se svojevremeno stavljali drikeri i nitne), nastavljena je tradicija krojačkog zanata. Poslovni prostor koji je uzet pod zakup, čine dva salona: „Velan” mašinskog inženjera Vesne Latinović je do ulice, a iza je „Melensija” čiji je vlasnik Snežana Tolmač. Radionice su kompletno opremljene (singerice, industrijska jednoiglovka, endlerica, mašina za kožu…).
Delatnost oba salona su popravke odeće i predmeta za domaćinstvo (zamene cibzara na odevnim predmetima i torbama, rancima, skraćivanja odeće, prepravke, stavljanje drikera i nitni, skraćivanje i ušivanje stolnjaka, krpa, posteljine, zavesa…).
– Vesna i ja smo dobre prijateljice, sarađujemo i u poslu se potpuno dopunjujemo. Mada su nas u početku odvraćali od ideje da poslujemo pod istim krovom i prognozirali da to nije dobro ni za biznis, ni za prijateljstvo, mi smo ih demantovale. Formalno gledano, mi jesmo konkurencija jedna drugoj, ali u realnosti mi posao radimo zajedno, dopunjujemo se, lakše i brže sve obavljamo nego što bi bio slučaj da svaka radi samo svoj deo – kaže uz osmeh Snežana Tolmač.
– Ima nas krojača dosta, ali kada se podvuče crta, ostaje kvalitet. Ko radi kvalitetno i pošteno, taj opstaje.
I Vesna i Snežana su, koristeći subvenciju za samozapošljavanje po pokrajinskom javnom pozivu, u iznosu od po 160.000 dinara, 2015. godine registrovale krojačke radionice.
– Posle dugogodišnjeg rada po krojačkim radnjama i firmama koje su se bavile proizvodnjom odeće, odlučila sam da registrujem svoju firmu. Radila sam u MIP-u u struci, kao mašinski inženjer. Sredstva za samozapošljavanje su bila podstrek za započinjanje biznisa. Zaista, u tom momentu kada smo prelomile da krenemo u privatne vode, subvencije su nam odobrene, tako da to jeste bio vetar u leđa – priča Vesna.
Snežana je, posle završene gimnazije, najduže radila knjigovodstvene poslove.
– Šivenjem sam se bavila iz zadovoljstva, tako sam mogla da iskažem svoj kreativan duh, a naročito sada, kada radimo i prepravke, kreativnost dolazi do izražaja. Da bi se odevni predmet prepravio potrebna je ideja kako to izvesti. Kod mene je tako hobi prerastao u posao – ističe Snežana Tolmač.
Subvencija za samozapošljavanje omogućila im je kupovinu neophodnih mašina, a kako se broj mušterija povećavao, nabavile su i dodatnu opremu. Na početku ih je pokretala velika želja da uspeju u samostalnom biznisu, a sada, kada imaju svoju poziciju na lokalnom tržištu krojačko-šivačkih usluga, potrebno je da održe postojeći obim posla.
IZLOG „UŠAO” U FILM
Snežana i Vesna su ponosne i na lokal u kome rade. Godinama je tu bio čuveni salon u kome je radila Ankica. E, taj izlog je nedavno, kada je sniman film „Senke nad Balkanom” bio inspiracija reditelju Draganu Bjelogrliću da baš tu snimi deo serije.
