Ekonomske posledice rata u Ukrajini
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Taman kada je izgledalo da se svet polako oporavlja od razornih posledica pandemije, usledio je novi šok. Jedna od najdirektnijih i za sada najočiglednijih posledica sukoba koji se odvija na području Ukrajine je pogoršanje ekonomskih prilika u svetu.
MMF je već u aprilu drastično korigovao (naniže) svoje projekcije privrednog rasta za 2022. godinu (u odnosu na sopstvene prognoze iz januara meseca). Tako je, recimo, za područje Evrozone očekivana stopa rasta BDP-a za ovu godinu smanjena sa 3,9% (januar) na „svega” 2,8% (april). Ekonomska šteta od sukoba se očituje kroz usporavanje globalnog rasta u 2022. godini, kao i kroz ubrzavanje inflacije (usled rasta cena hrane i energenata).
Predviđa se da će Rusija i Ukrajina u ovoj godini imati veliki pad BDP-a. Ekonomske posledice će se snažno osetiti i širiti kao seizmički talasi iz epicentra zemljotresa. Prelivanje ukrajinske krize na ostatak sveta se ostvaruje putem međunarodne trgovine i finansijskih tržišta. Pšenica je žitarica kojom se po obimu i vrednosti najviše trguje u svetu, a poznato je da su nafta, gas i ugalj najvažniji energenti. Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice (18%), prirodnog gasa (25%), plemenitog metala iz grupe platine – paladijuma (23%), nikla (22%) i đubriva (14%). Takođe, iz Rusije potiče i oko 18% globalnog izvoza uglja, 14% platine, 11% sirove nafte i 10% rafinisanog aluminijuma.
Ukrajina je dominantni proizvođač jestivog ulja, četvrti je najveći izvoznik kukuruza (13% svetskog izvoza), učestvuje sa oko 7% u izvozu pšenice, a proizvodi čak 50% neonskog gasa, koji se koristi u stvaranju čipova.
Usled novonastalih okolnosti smanjiće se nivo proizvodnje najvažnijih prehrambenih proizvoda, što će uticati na njihovo poskupljenje. Visoke cene pšenice i kukuruza smanjuju realni prihod i nivo životnog standarda domaćinstava širom Evrope i sveta. Ovo će naročito pogoditi stanovništvo u onim državama koje spadaju u red siromašnijih, gde se značajan deo dohotka izdvaja za hranu i energiju.
Došlo je do ogromnih poremećaja u sektoru transporta, kao i do toga da investitori percipiraju sve veći stepen rizika, što može usporiti međunarodne tokove kapitala.
Poskupljenje hrane i energenata doprinelo je ubrzanju inflacije u SAD i Evropi, te se očekuje zaoštravanje monetarne politike (povećanje kamatnih stopa). To znači skuplji novac, odnosno rast troškova zaduživanja. Posebno će pogoditi one države koje su već prezadužene i suočavaju se sa teretom javnog duga.
Za Srbiju je posebno važno kakve će efekte rat u Ukrajini imati na male države. Očekuje se da će to dodatno potkopati ionako spor ekonomski oporavak nerazvijenih od posledica pandemije. Većina takvih država su neto uvoznici hrane i goriva, tako da će trajno povećanje cena ovih dobara dovesti do pogoršanja njihove spoljnotrgovinske pozicije i rasta deficita trgovinskog bilansa (u kojem se beleži razmena dobara i usluga sa ostatkom sveta). Trenutno se nalazimo u periodu snažnih deglobalizacionih procesa, predstoji nastanak novog svetskog poretka i rekonfigurisanje regionalnih trgovinskih blokova. Veliki izazovi za male zemlje, zar ne?
