Začarani krug nezadovoljavajuće mreže i nedostatka putnika
Autobuske linije tri i četiri, koje su zbog pandemije sa prekidima saobraćale u prethodne dve godine, od 10. januara ponovo su dostupne sugrađanima. Kako objašnjava Goran Agramović, direktor „Net busa”, nakon nedavno potpisanog ugovora sa Gradskom upravom i dobijanja subvencija za povlašćeni prevoz, postignut je dogovor da trase ponovo ožive. One su zbog ekonomske neisplativosti i smanjenog broja putnika bile ukinute, objašnjava Agramović.
NIJE IDEALNO, ALI JE DOVOLЈNO
– Trase se formiraju u dogovoru sa Gradskim većem, a na osnovu zahteva građana i dosadašnjeg iskustva. Sa postojećim linijama pokriveni su svi delovi grada u skladu sa mogućnostim prevoznika – kaže Goran Agramović.
Autobus broj 3 saobraća sa Gradnulice, pored Karađorđevog trga, do Doma učenika „Angelina Kojić Gina” i ka ulici Žarka Zrenjanina. Polasci su u periodu od 5.45 do 15.15 časova. Linija broj 4 kreće se na relaciji Fabrika stanica – Mužljanska kolonija, od 6.25 do 15.25 časova, dok je linija broj 1 dostupna od 6 do 20 časova, objašnjavaju iz „Net busa”.
– Sa Bagljaša su organizovana četiri polaska u jednom satu, a iz Mužlje dva. Trenutno saobraća devet linija gradskog prevoza (1, 2, 3, 4, 5, 6, 10, 10a i 12), sa jako malim brojem putnika – ističe naš sagovornik.
Kada je u pitanju prigradski prevoz, autobusi polaze na svakih sat vremena ka naseljenim mestima Stajićevo, Klek i Ečka, dok za Melence postoji osam polazaka u toku dana.
– Uvek je jedan broj meštana sela nezadovoljan brojem termina. Nije idealno, ali po broju putnika smatramo da je to dovoljno – kaže direktor „Net busa”.
Najavljuje da će uskoro u saobraćaj krenuti pet manjih vozila koja su uvezena iz Nemačke. Ako bude potrebe dodatno će proširiti vozni park.
LOŠA MREŽA ZBOG NEISPLATIVOSTI
Da su gradski i prigradski prevoz u Zrenjaninu među najlošijim u Vojvodini, smatraju članovi Zrenjaninskog socijalnog foruma(ZSF). Za razliku od gradova u kojima prevoz putnika na lokalu obavljaju javna saobraćajna preduzeća čiji je osnovač grad (npr. Beograd i Novi Sad), u Zrenjaninu ovu komunalnu delatnost obavlja privatno preduzeće kojem je to povereno na osnovu ugovora, podsećaju oni.
– Javni gradski prevoz funkcioniše s velikim brojem problema, a posebno su ugrožene prigradske linije zbog neisplativosti i zbog malog broja putnika. Cenu karata reguliše Gradsko veće koje pokušava da balansira između interesa privatnog prevoznika da održi određenu liniju i slabe ekonomske moći većine putnika – smatraju iz ZSF-a.
Trenutno za jednu vožnju treba odvojiti 90 dinara. Iz tog razloga, dodaju, da odobravanje više cene karata po zahtevu prevoznika prati i odluka o subvencionisanju prevoza za pojedine kategorije stanovništva iz budžeta.
KA SELIMA NEIZBEŽAN „DIVLЈI” TAKSI
Zbog malog broja linija i retkih polazaka gradskih autobusa sugrađani su primorani da koriste usluge taksi vozila.
U još težem položaju su stanovnici sela. Oni koji nemaju automobile moraju da koriste tzv. linijski taksi, ističu iz ZSF-a.
– Radi se o delatnosti koja se uglavnom obavlja neleglano. Kada su manja naselja u pitanju, ni ta opcija ne postoji. Zbog slabe saobraćajne povezanosti sa gradom, život u udaljenijim naseljima postaje sve teži. U lošem položaju su đaci koji svakodnevno putuju u grad, a prinuđeni su da satima čekaju na polazak autobusa – objašnjavaju iz ovog Udruženja.
JAVNO PREDUZEĆE NEOPHODNO
Kako bi se krenulo u rešavanje problema, naši sagovornici smatraju da je potrebno otvoriti raspravu o osnivanju javnog gradskog i prigradskog saobraćajnog preduzeća u Zrenjaninu čiji bi osnivač bio Grad. Njegov zadatak bio bi da obezbedi bolju saobraćajnu povezanost sela sa Zrenjaninom, naročito kada su u pitanju neisplative linije.
Komunalne usluge ne smeju biti organizovane isključivo na osnovu komercijalne isplativosti. U pitanju su delatnosti koje su od vitalnog značja za stanovništvo i moraju se obezbediti angažovanjem lokalne samouprave, poručuju iz ZSF-a.
POSTAVLЈANЈE REDOVA VOŽNЈE
Zbog neodržavanja i lošeg stanja autobuskih stajališta u gradu, našoj redakciji javila se sugrađanka sa pitanjem – zašto o njima niko ne brine i zbog čega nigde nisu istakunuti redovi vožnje?
Kako saznajemo iz „Net busa”, prevoznik nije zadužen za održavanje stajališta, već je to zadatak Gradske uprave. Iako su ruinirana, u naredne dve nedelje planira se postavljanje pregleda polazaka na njih.
– Lako je da zalepimo redove vožnje, to je i u interesu korisnika i u našem, ali je pitanje koliko će oni trajati. Kada ih postavimo na „siti lajtove” – vandali ih razbiju, a table poseku. Problem su mesta koja nisu na prometnim lokacijama sa manjom frekvencijom ljudi – objašnjava Agramović.
STAJALIŠTA NA METI VANDALA
Održavanje autobuskih stajališta i pripadajuće opreme na njima, uz korišćenje postojećih reklamnih panoa, do 2015. godine bilo je povereno firmi „Impel”.
Po isteku ugovora, Dragan Vidaković, suvlasnik „Impela” za naš List je objasnio da je pre sedam godina održavanje stajališta koštalo od 1,2 do 1,5 miliona dinara godišnje. U gradu ih je ukupno 94, dok je „Impel” njih 86 opremio novim mobilijarom, odnosno nadstrešnicama, nosećim stubovima i klupama, a opciono i osvetljenim reklamnim panoima, tj. „siti lajtovima”.
Stajališta, koja su i inače na meti vandala, od tada su potpuno nezaštićena. Kako saznajemo iz Gradske uprave, niko nije angažovan da o njima brine.
J. Šormaz
Anketa O autobuskom prevozu mišljenja podeljena
Na najprometnijim autobuskim stajalištima u gradu smo proverili kakvo mišljenje imaju sugrađani o uslugama gradskog i međugradskog prevoza: da li su zadovoljni, koje linije koriste i šta je ono što bi moglo da se poboljša. U razgovoru sa građanima smo zapazili da starija populacija smatra da postoje stvari koje bi mogle da se promene. Navode da bi polasci trebalo da budu učestaliji i tačniji, cena godišnje karte bi mogla biti niža.
Omladina ima drugačije mišljenje. U većini slučajeva je zadovoljna prevozom, ali misle da bi trebalo uvesti i poslepodnevne, večernje termine, takođe vikendom kada ne idu u školu.
Njih nekoliko je izrazilo mišljenje o temi, ali su želeli da ostanu anonimni. Gospođa sredovečnih godina je istakla da ne koristi gradski prevoz, jer kroz naselje gde živi ne prolazi autobus, ali je rekla da ga koristi na relaciji Zrenjanin-Novi Sad.
Penzionerka koju smo sreli na autobuskoj stanici navela je da su Šumica i Gradnulica Guvno velika naselja i da bi polasci trebalo da budu češći. Ona nam je ukazala i da autobus koji je trebalo da dođe, nije došao.
– Nisam zadovoljna. Moramo da idemo kod lekara, u bolnicu, treba da plaćamo autobus, penzije male, to nije na svom mestu. Neki imaju penzije od po 13.000 dinara, treba da plate grejanje i račune. Sad su nam dali karte za 1.800 dinara, to sad samo za izbore, posle ćemo ići pešaka ko može, a ko ne može ležaće kod kuće. Ubacili su neki mali kombi, nema stepenica, to je nepravda velika, kad ulaziš u autobus on tako žuri da ti noge polomi. Volela bih da postoji redovna vožnja. Dane Stanaćev, penzioner:
– Koristim obe desetke, pogotovo ovu što ide za Klek. Mogu da odem do Temišvarskog groblja i to mi je dobro. Ne čekam puno, jer mi je stalajište dosta blizu. Znam da je šestica najtačnija. Video sam da su uveli jedan novi autobus, ima lepa sedišta i to je dobro. Koristim prevoz 3-4 puta nedeljno, nekad i češće. Imam godišnju penzionersku kartu tako da mi je dobro. Dunja Lakatuš, učenica:
– Meni odgovaraju linije koje idu za Mužlju. Ima linija broj 5 i linija 6. Zadovoljna sam prevozom, uvek dođe na vreme. Imam mesečnu kartu, tako da mi je to dobro. Vanja Stefanov, učenica:
– Koristim liniju FarkaždinZrenjanin. Trenutno svaki drugi dan zbog situacije sa kovidom, inače svakog radnog dana. Dešava se da zakasni, pogotovo kada se vraćamo iz prve smene. Volela bih da se uvedu češći polasci autobusa u toku dana i vikendom. Cena je pristupačna. Žarko Perkov i Dalibor Vujin Kovačević, učenici:
– Koristimo liniju Belo BlatoZrenjanin. Prevozom smo zadovoljni u većini slučajeva, ali sve zavisi od vozača. Autobus koristimo kada idemo u školu, tokom radnih dana. Voleli bismo da imamo više termina kad ne idemo u školu, vikendom i tokom cele nedelje. Ranije je bilo malo lošije, sad je dobro.M. Solarov
