Na 15. etno sajmu hrane i pića koji je održan krajem novembra u Beogradu, nekoliko zrenjaninskih firmi predstavilo je svoje proizvode i dobilo nagrade. U konkurenciji proizvođača i prerađivača mesa dva priznanja pripala su „Mrkšićevim salašima” iz Srpskog Itebeja (za džigernjaču i kolenicu u želeu).
Naš okrug predstavljali su i Mala mlekara „Milan Ćuk” iz Banatskog Karađorđeva, „Carska bašta” iz Mužlje i „Mamas fud” (Mammas food) iz Zrenjanina. Podršku su im dali lokalna samouprava, Regionalna privredna komora (RPK) i Opšte udruženje preduzetnika Zrenjanin.
Više o pomenutom Sajmu, ali i o problemima sa kojima se više od dve godine suočavaju privatnici, za naš list govori Miroslav Đurić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika.
– Zbog poštovanja epidemijskih mera, na Sajmu u Beogradu bilo je 350 izlagača što je mnogo manje nego ranije kada se predstavljalo i do 500 firmi. Osim što su izloženi hrana i piće iz cele Srbije, važna je i zaštita i očuvanje tradicionalnih proizvoda, recepata, kulture ishrane i nacionalnog identiteta. Sve to objedinjuju proizvodi „Mrkšićevih salaša” i izuzetno smo ponosni što su se našli među nagrađenima – kazao je Đurić.
Naš sagovornik ističe da je u 2021. godini, što se tiče preduzetništva u našem regionu, situacija ista kao i godinu dana ranije.
– Pandemija je uticala da obim posla bude manji, ostala je neizvesnost u organizaciji rada, stalni troškovi su veoma visoki. Državna novčana pomoć je to donekle ublažila te je dosta preduzetničkih radnji opstalo. Grad Zrenjanin im je, u okviru svojih nadležnosti, maksimalno pomogao da lakše prevaziđu tešku situaciju – dodao je Đurić.
Prema njegovim rečima, korona je nastavila da diktira tempo rada i u ovoj godini, ali su novčana pomoć države, kao i poreske i druge olakšice, izostali. Zato i danas mnogi posluju smanjenim kapacitetom i imaju značajne probleme pri izmirenju redovnih mesečnih obaveza.
– Poskupeli su električna energija i gorivo što je dovelo do značajnog skoka cena svih proizvoda i usluga. Preduzetnici, zbog problema u poslovanju i određenih tržišnih poremećaja, nisu u mogućnosti da svoju robu prodaju po realnoj vrednosti, odnosno da povećaju cene srazmerno uvećanim troškovima.
Tako se stvara privid normalnog rada, ali privatnici rade isto ili više, a ostaje im mnogo manje dobiti, često i ništa – kaže čelnik Opšteg udruženja preduzetnika.
On ističe da je mnogo radnji zatvoreno, kao i da su poslodavci, preko svojih sekcija pri Opštem udruženju, najavili da će u narednom periodu staviti ključ u bravu jer ne mogu da opstanu. Istovremeno, država nije planirala nikakve mere podsticaja i poboljšanja uslova rada za 2022. godinu, niti je u budžetu predvidela sredstva za pomoć preduzetnicima.
– U delokurug rada našeg Udruženja ne spadaju mala i srednja preduzeća, već samo preduzetničke radnje. Jedan od problema je i taj što velike kompanije angažuju radnu snagu, te male firme ostaju bez dovoljnog broja kvalifikovanih i stručnih osoba.
Dobra strana dolaska velikih preduzeća jeste angažovanje preduzetničkih radnji kao podizvođača kod nekih poslova. Bilo bi dobro, koliko god je to moguće, da se uspostavi balans – zaključuje Miroslav Đurić. M. Malbaški
