U Sloveniji je dinamična i zanimljiva muzička scena
Istovremeno sam bio direktor škole i ton majstor grupi „Overdrajv”, pevač i gitarista „Kanal tvida” i profesor harmonije u srednjoj muzičkoj školi. Neko me je jednom pitao: „Kako možeš da „cepaš” gitaru i baviš se klasičnom harmonijom” – opisuje svoju karijeru naš sagovornik
Moj put je bio veoma vijugav i interesantan, bez obzira na to što se većina događaja odvijala u jednom gradu, u krugu od par kilometara. Završio sam nižu muzičku školu, imao najbolju moguću profesoricu klavira, Ljubicu Krstić Pavlović, ali me je sve vreme nešto vuklo na drugu stranu – priča za naš list Mileta Miša Grujić, muzičar iz Zrenjanina, koji već pet godina živi i radi u Ljubljani. – Počeo sam da slušam rok muziku i da, kao klavijaturista, naginjem ka glam i simfo roku. U tom momentu možda najvažniju ulogu odigrali su Saša Ječmenica – Jaza i Peđa Jovanović, taman toliko stariji od mene, da su mi postali „nekakvi mentori” i naučili me većinu toga što i danas koristim u svom razmišljanju i pristupu muzici. Sa Peđom sam svirao u prvim bendovima; „Prizma”, „Vindigo” i „Krug”. Sa „Vindigom” sam kao klinac dosta putovao, pa i po Jugoslaviji. Nastupali smo na „Subotičkom festivalu” i prvoj varijanti „Zaječarske gitarijade” i na oba takmičenja bili smo nagrađeni.
Naš sagovornik završio je Muzičku akademiju u Novom Sadu, odsek za kompoziciju, u klasi Dušana Radića. Nakon toga, zaposlio se u Muzičkoj školi „Josif Marinković”, gde je radio 22 godine kao profesor stručnih predmeta. Dve godine bio je i direktor te obrazovne ustanove. – Mislim da sam za te dve godine uradio mnogo za Školu. Nadam se da će vreme pokazati kakav sam direktor bio – kaže Grujić.
PRVI PROFESIONALNI TONSKI STUDIO U GRADU
U periodu između 1996. i 1998. godine Zoran Nadlački, Branislav Đerić i Miša Grujić imali su prvi profesionalni digitalni tonski studio u našem gradu i izdavačku kuću „Tarkus prodakšn” (Tarcus production). Izdali su dva albuma „Obojeniog programa”, kao i albume grupa „Kanal tvid”, „Zbogom Brus Li”, „Rascep riekt” (Rascep react), „Mask” Borisa Kovača. Kroz studio je u tom, ne tako jednostavnom periodu, prošlo mnogo poznatih i nepoznatih bendova („Overdrajv”, „Darkvud Dab”).
Mileta, kome mnogi muzički žanrovi nisu strani, jedno vreme se bavio i dečjom i muzikom za pozorište. Sa pesnikinjom Marinom Grujić pobedio je na „Đurđevdanskom festivalu” dečje pesme u Banjaluci, 1998. godine.
– Ne bih posebno isticao ni jednog muzičara sa kojim sam sarađivao. Bilo ih je mnogo. Neostvareni san mi je da sviram sa Dadom Topićem koji je bio jedan od mojih idola. I naravno, sa legendarnim Frankom Zapom – kaže Miša.
Govoreći o vremenu u kojem je započinjao muzičku karijeru, a koje kao ni danas nije bilo lako za mlade stvaraoce, Mileta Grujić objašnjava da tada nije bilo privatnih studija i izdavačkih kuća.
– Da bi stigao do izdanja, morao si da prođeš kroz filtere muzičkih urednika. To je sa jedne strane dobro, jer je koliko-toliko garantovalo kvalitet. Još jedna stvar je za vreme Tita, iako nedemokratska, po mom mišljenju bila fantastična. Postojala je tzv. „komisija za šund”. Svako izdanje je prošlo i kroz taj filter. Ako si „šund”, tvoja ploča košta 8.300, a ako nisi, 5.400 dinara. Bojim se da bi danas 90 odsto izdanja bilo oporezovano. Jugoslavija je, zvanično, početkom osamdesetih bila na četvrtom mestu na svetu po muzičkoj produkciji. Ispred nas su bili samo SAD, Ujedinjeno kraljevstvo i Jamajka – iskren je Grujić.
Ovaj Zrenjaninac sebe smatra miroljubivim i ne previše nametljivim i ambicioznim čovekom. Sa druge strane, neke činjenice pokazuju da je možda i kontroverzna osoba što objašnjava na sledeći način.
KANAL TVID – SRŽ MUZIČKOG PUTOVANjA
– Bilo je tu svega… Istovremeno sam bio direktor škole i ton majstor grupi „Overdrajv”, pevač i gitarista grupe „Kanal tvid” i profesor harmonije u srednjoj muzičkoj. Neko me je jednom pitao: Kako možeš da „cepaš” gitaru i baviš se klasičnom harmonijom – kaže kroz osmeh.
Za ime Milete Grujića mnogi vezuju grupu „Kanal tvid” po kojoj je poznat ne samo u Zrenjaninu, nego i mnogo šire.
– Grupa „Kanal tvid” je nekako srž mog putovanja kroz muziku. Nastala je 1991. i još uvek „diše na škrge”. Izdali smo tri albuma: „Kamene lutke” (Tarcus), „Spiralno nasleđe” (ITMM) i „Propeleri tame” (PGP RTS). Bilo je planirano izdanje koncerta „NS Plus unplugged” (Studio „M” Novi Sad), na žalost to se nije dogodilo. Taj koncert je, po mom mišljenju, nešto najbolje što je „Kanal tvid” postigao, a gosti su nam bili Voja Aralica i pokojni Zoran Erkman Zerkman, džez, rok i avangardni trubač i kompozitor, član sastava „Disciplina kičme” i mnogih poznatih bendova.
Kao „Kanal tvid” nastupali smo po celoj Srbiji, često kao predgrupa „Obojenom programu”. Jedan od najznačajnijih je nastup na „Exit” festivalu. Trenutno, uz pomoć Sebastiana Kerekeša i Nenada Božića, na daljinu snimamo četvrti album „Tajna Plankove bašte” – priča Grujić.
USPEŠAN U SLOVENIJI
Poslednjih pet godina sa porodicom živi u Ljubljani. Starija kćerka je tamo upisala srednju baletsku školu i jedno vreme je bila sama u inostranstvu. Mileta i njegova supruga Ivana odlučili su da i oni započnu život u slovenačkoj prestonici.
Jedno vreme imao je status samozaposlenog u kulturi, sada radi u osnovnoj školi kao profesor muzičkog. Držao je i časove, bio je mentor jednom amaterskom bendu, kao i malim bendovima u okviru muzičke radionice „Orkestar kamp” u Bovcu.
– Ovde je veoma dinamično sa muzičke tačke gledišta. Imao sam jedan samostalan koncert u Ljubljani, u hostelu „Celica”. Klavijature sam svirao 2016. u bendu „El kačon” (El Kachon) iz Novog Mesta, i sa njima izdao kompakt disk „Svet dovoljenih laži” (prev. Svet dozvoljenih laži). Od 2017. sam član grupe „Mali bogovi”, pratećeg sastava poznatog slovenačkog kantautora Vlade Kreslina. Proputovao sam Sloveniju i svirao na oko 80 koncerata. Tri godine nastupao sam na velikim koncertima u „Cankarjevom domu”, i isto toliko na letnjoj pozornici „Križanke” u Ljubljani. Pojavljivao sam se i na festivalu „Lent” u Mariboru, i u SNG (Slovensko narodno gledališče) „Drama” u Mariboru.
Sa bendom sam zasvirao i na „Škisovoj tržnici”, najvećem studentskom festivalu u Ljubljani, pred 30.000 gledalaca. Posebno ću pamtiti dve državne proslave u Beltincima. Sa Kreslinom sam izdao dupli lajv (uživo) CD i long plej ploču „Kreslinovanje”. Svirao sam i na njegovom studijskom albumu „Kaj naj ti prinesem, draga” (Šta da ti donesem, draga). Sarađujem sa velikim brojem slovenačkih muzičara (Vlado Kreslin, Gašper Peršl i Baladero). Nekima čak držim i časove harmonije i teorije muzike – priča Grujić o svojim muzičkim iskustvima u Sloveniji.
Muzičku scenu u Srbiji i Zrenjaninu kako kaže prati, a najviše je aktivan na društvenim mrežama.
– Neka mi mlađi ne zamere, ali izdvojio bih „Instant karmu”. Moram da kažem da se divim Aleksandru Saši Jankoviću na istrajnosti. Činjenica da, posle 35 godina, njegov bend živi je fascinantna – dodaje Grujić.
Korona virus nije zaobišao ni Sloveniju koja je osetila posledice pandemije.
– Život sa koronom je u Sloveniji protekao podnošljivo. Nismo imali ograničenja kao u Srbiji, ljudi su ovde veoma disciplinovani. Žao mi je što nas čeka još jedna kriza, što ljudi ostaju bez posla, ali vazduh i reke su se pročistili, malo smo se zbližili sa najbližima (osmeh) – ističe naš sagovornik.
ZRENJANIN BROJ JEDAN
Iako je život organizovao u drugom gradu, Mileta Miša Grujić nije zaboravio Zrenjanin, a svoje sugrađane srdačno pozdravlja.
– Iako sam veliki zaljubljenik u Rovinj, nikada nisam pomišljao da napustim Zrenjanin. Kao klinac sam sa roditeljima mnogo putovao, ali nisam bio impresioniran drugim državama. Zrenjanin i Mala Amerika su mi uvek bili broj jedan. Ali, stvari se jednostavno događaju, moramo biti spremni da se suočimo sa njima – kaže naš nekadašnji sugrađanin.
