Novac nije dovoljan, već i znanje

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Fiskalna decentralizacija predstavlja proces prenosa nadležnosti u domenu javnih finansija sa centralnog na niže nivoe vlasti (regionalne i lokalne). U razvijenim državama se smatra da je ovaj fenomen važan pokretač privrednog rasta i razvoja. Postoji nekoliko ključnih razloga za to. Prvo, može pozitivno delovati na ekonomski rast zbog efikasnije alokacije resursa. Lokalne administracije su bliže građanima i privredi, te bolje poznaju konkretne potrebe, razvojne potencijale i strukturne probleme. Zahvaljujući tome, budžetska sredstva se mogu usmeravati u projekte koji imaju najveći efekat na produktivnost i konkurentnost lokalne ekonomije (npr. izgradnja infrastrukture, kvalitetnije obrazovanje i komunalne usluge, podrška malim i srednjim preduzećima). Pored toga, veći stepen autonomije u oblasti prikupljanja i trošenja finansijskih sredstava pruža mogućnost gradovima i opštinama da se takmiče u privlačenju investicija i kvalifikovane radne snage kroz izgradnju atraktivnijeg poslovnog ambijenta i pružanja kvalitetnijih javnih usluga. Važan efekat je i povećanje odgovornosti i transparentnosti, kao i poverenja između donosilaca odluka i privatnog sektora. Kada gradske/opštinske vlasti prikupljaju značajniji deo prihoda i samostalno odlučuju o namenama na koje će se novac trošiti, građani mogu jasno i direktno da uoče vezu između nameta koje plaćaju i obima i kvaliteta javnih usluga koje dobijaju.
Prema udelu gradskih u ukupnim državnim rashodima, zemlje se mogu klasifikovati u nekoliko grupa: veoma decentralizovane (preko 50%, kao Danska), decentralizovane (40-50%, poput Španije, Finske i Švedske), polu-decentralizovane (30-40%, Austrija, Belgija, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska), centralizovane (20-30%, npr. Češka, Francuska, Mađarska, Letonija, Rumunija, Slovenija) i vrlo centralizovane (manje od 20%, kao u slučaju Slovačke, Portugalije, Grčke, Bugarske).Srbija spada u red centralizovanih država, s obzirom da je pomenuti pokazatelj u periodu 2012-2025. u proseku iznosio 23,1%. Pri tome, došlo je do dodatne centralizacije javnih finansija, s obzirom da je udeo lokalnih rashoda u ukupnim smanjen sa 25% u 2012. na 20% u 2025. godini.
Ipak, bez obzira na sve prednosti koje nudi decentralizacija (autonomija) nije garant ekonomskog razvoja lokalne zajednice. Uspeh u velikoj meri zavisi od kvaliteta institucionalnog okvira i kapaciteta lidera i administracije da preuzmu odgovornost za obavljanje novih poslova. Bez stručnih, obrazovanih i odgovornih kadrova, veće nadležnosti mogu dovesti do neefikasne potrošnje, lošeg planiranja, bespotrebnog uveća(va)nja birokratije, kao i do različitih zloupotreba (nepotizam, korupcija i sl.). Jedino kvalitetan ljudski kapital omogućava bolje upravljanje budžetom i sprovođenje razvojnih politika prilagođenih lokalnim potrebama.
Proizilazi da, sama po sebi, fiskalna decentralizacija nije dovoljna. Da bi bila efikasna, trebalo bi da bude praćena kako administrativnom (organizacija uprave, ovlašćenja službenika, način izvršavanja odluka), tako i političkom (delegiranje autoriteta i moći, jačanje demokratije, participacija građana) decentralizacijom. Matematičkim jezikom rečeno – novac je potreban, ali ne i dovoljan uslov. Za dobre rezultate neophodno je – znanje!