Mnoga sela u Srbiji su opustošena. U poslednjih blizu pet decenija svako četvrto naselje je nestalo. To je nateralo državu da preduzme nešto i zaustavi taj proces – ističe akademik Dragan Škorić (85), koji je desetak godina predsednik Odbora za razvoj i preporod sela pri istoimenom ministarstvu.
Istraživač i analitičar Branislav Gulan u više navrata objavio je podatak da je u ovom trenutku oko 50.000 seoskih kuća u Srbiji prazno, kao i da u 1.200 naselja broj stanovnika ne prelazi stotinu. Dragan Škorić naglašava da ovaj probem nije mimoišao ni područje srednjeg Banata. Iz godine u godinu u pedesetak naseljenih mesta tog regiona stalno se smanjuje broj stanovnika.
– Dobro se sećam da su ranije, kada sam dolazio na ogledne njive pod suncokretom na imanjima „Zlatica” i „Grmeč” u Krajišniku, sela bila puna mladih ljudi. U poslednje četiri godine tri puta sam boravio u Krajišniku sa ciljem da podržim udruživanje ljudi u zemljoradničku zadrugu, jer smatram da bez toga nema života u selu – kaže Škorić.
On dodaje da akcija ministarstva „Obnova 500 zadruga u 500 sela” daje željene rezultate. Do sada je osnovano ili obnovljeno oko 800 zemljoradničkih zadruga.
– One su bile i ponovo moraju da budu glavni nosilac razvoja ruralnih sredina. Tu imamo sjajnih primera, među kojima je i Srpski Itebej. U tom bantskom selu, upravo zahvaljujući dobro organizovanoj zemljoradničkoj zadruzi, ima života, mladi ljudi ostaju – ističe naš sagovornik.
Škorić naglašava da je država za podsticanje razvoja sela u poslednje vreme uložila oko dve milijarde dinara bespovratnih sredstava. Izuetno je značajno da se tom problemu sve više posvećuju Pokrajina i lokalna samouprava kroz različite podsticaje za obnovu mehanizacije, unapređenje pčelarstva, kupovinu državnog zemljišta i kuća za mlade.
– Podrška treba da se proširi i na druge segmente. U selima živi oko 40 odsto naše populacije. Bila je velika greška što se u jednom periodu sve okrenulo i podredilo gradskim sredinama. Tako su nam sela ostala prazna, a mladi ljudi u njima bez perspektive. U naseljenim mestima u Srbiji danas ima više od 200.000 neoženjenih muškaraca i 100.000 neudatih devojaka. Moramo da izgradimo bolju infrastrukturu, proizvodne pogone i druge sadržaje koji bi im omogućili da žive i rade u selu i tu osnuju porodicu – kaže akademik Škorić.
On navodi da ga brinu devastirana sela u pograničnim područjima i kaže da se tamo osnovne škole gase ili imaju vrlo malo đaka. Zbog toga bi trebalo da se rešavanju tog problema priđe sveobuhvatno i organizovano. U suprotnom, smatra akademik Škorić, ova slika u narednim godinama mogla bi biti još sumornija.
N. Božović Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
PODRŠKA MINISTARSTVA
Ministarstvo za obnovu i preporod sela, na čijem je čelu Milan Krobabić, pokrenulo je niz akcija koje već daju rezultate. U poslednjih šest, sedam godina oko 200 zadruga dobilo je podsticajna sredstva u pojedinačnom iznosu od 150.000. Na području srednjeg Banata podršku su zaslužile zadruge u Jaši Tomiću, Neuzini, Krajišniku, Srpskom Itebeju, Kleku i Lukićevu.
ZAVIDNA KARIJERA
Iako je duboko zagazio u devetu deceniju života, akademik Dragan Škorić sa mnogo volje i entuzijazma prihvatio se obaveza u Odboru za preporod sela. On je jedan od naših najpoznatijih genetičara kada je u pitanju industrijsko bilje, posebno proizvodnja suncokreta. Dugo je bio na čelu Instituta za industrijsko bilje i profesor na Poljoprivrednom fakultetu. Od 2009. godine redovan je član Srpske akademije nauka i umetnosti, Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, kao i Akademije inženjerskih nauka Srbije.
