Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Posle godinu dana pandemije o bolesti kovid 19 još uvek se nedovoljno zna – po principu „može da bude, a ne mora da znači”. Jedina sigurna pojava je neizvesnost. Ona predstavlja osnovno ograničenje za preciznije procenjivanje razvoja događaja, kao i rizika koji nas očekuju. Nepoznanice, nesigurnost i neizvesnost kod ljudi izazivaju strah i paniku, što dovodi do kolektivne anksioznosti i ima izuzetno veliki (čak i presudan) uticaj na ekonomsko ponašanje i odlučivanje.
U publikaciji MMF-a pod nazivom „World Economic Outlook” iz oktobra 2020. godine predstavljeni su nalazi jednog empirijskog istraživanja sprovedenog na uzorku od 52 države (među njima je bilo razvijenih, onih manje razvijenih, kao i zemalja u razvoju). Rezultati ukazuju na postojanje snažne korelacije između stepena rigoroznosti mera „zaključavanja” i pada vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u odnosu na procene koje su postojale pre izbijanja pandemije. Države koje su uvele strožije mere u borbi sa koronom imale su i veću kontrakciju BDP-a.
U tom smislu, veoma zabrinjava činjenica da su poslednja dva meseca 2020. i početak 2021. godine obeleženi rigoroznijim „zaključavanjem” država širom Evrope. O tome svedoče i vrednosti Evropskog kovid 19 indeksa rigoroznosti politika. Ovaj pokazatelj u obzir uzima mere u osam kategorija/oblasti: 1. prestanak rada vrtića, 2. zatvaranje škola, 3. zatvaranje javnih prostora, 4. zabrana rada u zatvorenim prostorima (hoteli i restorani, sportski centri i teretane, privatna okupljanja, javni prevoz, tržni centri itd.), 5. zabrana masovnog okupljanja, 6. obaveza nošenja maski, 7. obaveza ostanka kod kuće i 8. rad od kuće/na daljinu.
Kretanje vrednosti ovog indeksa tokom 2020. godine svedoči o tome da se države sa kojima Srbija ima najintenzivniju ekonomsku saradnju (Nemačka, Italija, Austrija, Francuska, Belgija, Mađarska, Rumunija, Slovenija) sve više „zatvaraju” tokom zime 2020. uprkos početku vakcinacije. Vrednost indeksa rigoroznosti politika u ovim zemljama decembra 2020. godine je veoma blizu onima iz aprila meseca!
Stoga se može očekivati da će oporavak evropskih privreda u ovoj godini biti sporiji od očekivanog, što bi i za našu državu moglo da predstavlja izvor novih problema. Naime, naša privreda je veoma zavisna od situacije u EU, a posebno od prilika u onim državama sa kojima imamo najrazvijeniju ekonomsku saradnju.
Na bazi procena MMF-a o stopama rasta BDP-a za 2020. i 2021. godinu, može se izračunati i dokazati da većina evropskih zemalja do kraja 2021. godine neće uspeti da dostigne nivo BDP-a koji su imale pre pandemije (u 2019. godini). Na kraju 2021. godine BDP će biti manji nego u 2019. godini u Nemačkoj (za 2,05%), Italiji (5,95%), Austriji (2,4%), Francuskoj (4,4%), Belgiji (3,35%), Mađarskoj (2,44%), Rumuniji (0,42%), Sloveniji (1,85%), zatim u Španiji (za 6,5%), Velikoj Britaniji (4,5%), Švajcarskoj (1,9%), Hrvatskoj (3,54%), Grčkoj (5,8%), Holandiji (1,6%) itd. Pri tome, u pitanju su procene zasnovane na prilično optimističnim (da li i sasvim realnim?) očekivanjima u vezi sa daljim razvojem pandemije i učincima vakcinacije.
