Zabrinuti za opstanak sela, malih i srednjih poljoprivrednika
Odgovor države na visoke cene đubriva koje su pogodile mnoge zemlje, pa i našu, bio je kap koja je prelila čašu paora. Nezadovoljni predloženim merama, ali i višegodišnjom agrarnom politikom nadležnog ministarstva, banatski poljoprivrednici organizovali su protestne vožnje. Potom su se zajedno sa kolegama iz drugih mesta Vojvodine i iz Mačve obratili premijerki i predsedniku države jer ih, kako kažu, ministarstvo ignoriše.
ĐUBRENJE NJIVA NEMOGUĆA MISIJA
Savez udruženja poljoprivrednika Banata (SUPB) kritikovao je rešenje resornog ministarstva koje je zbog enormnih poskupljenja đubriva predvidelo beskamatne kredite za ratare u 10 komercijalnih banaka, sa rokom otplate do tri godine. Takođe su ponudili i ukidanje carine za uvoz đubriva. Prema rečima predsednika SUPB-a Dragana Kleuta, ovaj plan za paore znači odlaganje bankrota i još veće zaduživanje.
– Cena đubriva je dostigla vrednost od 1.000 evra po toni, što je jednako ceni kvadrata stana u Zrenjaninu. Nemoguća je misija za poljoprivrednike da prehrane pšenicu i sprovedu dalje agrotehničke mere i za druge kulture – navodi naš sagovornik.
Ova situacija bila je povod da se nekoliko desetina poljoprivrednika u četvrtak, 10. februara, okupi kod Kristalne dvorane i potom traktorima krene kroz grad. Protestne vožnje toga dana organizovali su i poljoprivrednici iz Kraljeva, Valjeva, Batočine, Šapca, Uba… Ratari iz Braničeva su odustali od protesta jer su prihvatili ponudu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i Grada Požarevca o nabavci azotnog đubriva za 750 evra po toni. Dragan Kleut u ovome vidi nameru nadležnih da pobunjene poljoprivrednike podele, ističući da je potrebno sistemsko, a ne pojedinačno rešenje problema.
SUBVENCIJE NA NIVOU STATISTIČKE GREŠKE
Zabrinuti za opstanak sela, malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, savezi udruženja poljoprivrednika Banata i zapadne Srbije u ponedeljak su predsednici Vlade i predsedniku države predočili svoje zahteve. Žele i sastanak sa premijerkom u petak, 18. februara.
Oni traže povećanje subvencija u biljnoj proizvodnji na nivo od 200 evra po hektaru. Sada se dobija 4.000 dinara po hektaru i to samo za površine do 20 ha. Dalje zahtevaju ukidanje akcize za euro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Takođe, traže redovnu i brzu isplatu subvencija u roku od 45 do 60 dana od podnošenja zahteva, zatim regulisanje uvoza smrznutog mesa i nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.
– Tražimo da vratite ono što ste nam ukinuli pre 10 godina zbog problema u budžetu (gorivo bez akcize i pomenute subvencije, koje su trenutno na nivou statističke greške). Sada nemamo ekonomskih problema – vidimo da se novac deli skoro svim grupama građana. Ne možemo biti konkurentni pošto jedini nemamo opredeljeno gorivo za poljoprivrednu delatnost i dobijamo najmanje subvencije u biljnoj proizvodnji u regionu i Evropskoj uniji. Sa resornim ministarstvom ne želimo više da razgovaramo o ovoj temi pošto su problemi predočavani više desetina puta u poslednjih 10 godina, a nikada nismo dobili nijedno rešenje – ističu u zajedničkom saopštenju paori Banata i zapadne Srbije.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin takođe upozorava da naši poljoprivrednici dobijaju niske podsticaje i da su apsolutno nekonkurentni u odnosu na kolege iz Evrope. Zato se, prema njegovim rečima, protesti dešavaju svake godine, kao u filmu „Dan mrmota”. Najpre, smatra Galetin, treba povećati premije i podsticaje paorima, a zatim napraviti transparentan i predvidiv algoritam intervenisanja na tržištu.
– On će imati rizične tačke, crvene lampice koje će se paliti u situacijama kada poljoprivrednici proizvode robu čiji su troškovi proizvodnje veći od onoga što mogu da dobiju na tržištu – kaže Galetin za RTS.
M. Maričić Foto: privatna arhiva
REKORDNE CENE ĐUBRIVA U EVROPI
Evropa je najteže pogođena smanjenjem obima proizvodnje đubriva, što je rezultat poskupljenja prirodnog gasa, objavio je krajem januara finansijski portal „Blumberg”. Beleže da su troškovi za đubrivo u Evropi dostigli rekordne nivoe, dok je pritisak malo popustio u Severnoj Americi. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje za RTS da su zbog ovog problema pred prolećnu setvu posebno pogođeni srednji i mali poljoprivredni proizvođači. Kako kaže, nemaju finansijski kapacitet da isprate visoki rast cena mineralnog đubriva. Njihova tzv. kreditna istorija, s druge strane, nedovoljna je i slaba da uđu u aranžmane koje im je država ponudila kao mogućnost.
NIJE PROBLEM U BUDŽETU
Dragan Kleut ističe da je srpski agrarni budžet čak i veći, nego pre desetak godina, ali je problem u tome kako se novac usmerava. Smatra da subvencionisanje kupovine skupih poljoprivrednih mašina ništa ne znači paorima, već samo pojedincima bliskim vlasti te da se time otvara prostor za koruptivne radnje. Podseća da je krajem prošle godine, upravo zbog primanja mita od poljoprivrednika pri dodeli subvencija, na zatvorsku kaznu osuđen bivši rukovodilac Uprave za agrarna plaćanja.
