U Azovu, Novosergenjevsku, Beloj Kalitvi i Rostovu na Donu, tamošnja kulturno-umetnička društva su, na savršeno uvežbanom srpskom jeziku, otpevala „Tamo daleko”
Već 43 godine generacije zaljubljenika u folklor iz Krajišnika, okupljenih u Kulturno-umetničkom društvu „Jandrija Tomić Ćić”, kroz pesmu i igru čuvaju tradiciju, kulturno nasleđe i običaje svoga naroda. Ansambl u svom repertoaru uspešno neguje proverene koreografije folklornog stvaralaštva iz svih krajeva Srbije.
Njihovi nastupi su dostigli visok umetnički kvalitet o čemu svedoče brojne nagrade i priznanja. Kruna je „Zlatni opanak” osvojen 2006. godine u Valjevu na „Saboru igračkih ansambala, orkestara, grupa pevača, instrumentalista, običaja i koreografa Srbije”, na kome se takmiči više desetina društava iz zemlje i regiona.
KONCERTI U ČETIRI GRADA
KUD „Jandrija Tomić Ćić” učestvovao je na brojnim smotrama, manifestacijama, festivalima. Nastupima je ulepšao i obogatio brojne televizijske emisije, ali i promovisao kulturnu baštinu svoje zemlje koncertnim turnejama u inostranstvu. Više puta boravili su u Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji, jednom u Parizu i sada, u Rusiji u Rostovskoj oblasti.
Velika čast i priznanje folklorašima iz Krajišnika ukazana je zvaničnim pozivom ministra kulture Rostovske oblasti da učestvuju na 19. Međunarodnom festivalu narodnog stvaralaštva „Sodružestvo”, koji se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Ruske federacije i UNESKO-a. Sa članovima KUD-a bili su i zvaničnici Opštine Sečanj – Arsen Plahin, predsednik Skupštine, Slobodan Repac, pomoćnik predsednika Opštine i Deni Besu, član Opštinskog veća.
Krajišničani su, pod umetničkim rukovodstvom koreografa, Miroslavke Rodić i predsednika društva Nenada Vejinovića, gostovali u Ruskoj federaciji od 3. do 7. septembra i u okviru festivala održali koncerte u četiri grada Rostovske oblasti: Azovu, Novosergenjevsku, Beloj Kalitvi i Rostovu na Donu, administrativnom sedištu. Osim KUD-a iz malenog Krajišnika, svoje narodno stvaralaštvo predstavila i kulturno-umetnička društva iz Rostovske i drugih ruskih oblasti, ali i iz Gruzije, Jermenije, Belorusije, Litvanije.
„UNAČKO KOLO” ODUŠEVILO
Folkloraši „Ćića” su bratskom ruskom narodu dostojno reprezentovali kulturno blago Srbije igrama iz Šumadije, Leskovca, Pirota, Vranja, a svoj zavičaj, Krajinu – atraktivnim, gluvim, „Unačkim kolom”, koje je zbog originalnosti izazvalo posebnu pažnju i oduševljenje. Prema rečima Miroslavke Rodić članovi ansambla su bili izuzetno profesionalni i odgovorni, kako i dolikuje festivalu takve reputacije. Posebno su ponosni na priliku da, rame uz rame, nastupaju sa vrhunskim ruskim umetnicima od kojih mnogi nose titulu „zaslužni”.
Da su naši mladi čuvari tradicije bili na visini zadataka potvruđuje i to što su na svim nastupima dočekivani i ispraćani ovacijama, aplauzima i sa neskrivenom ljubavlju. Inače, delegaciju iz Krajišnika domaćini su svuda dočekivali izuzetno svečano: u divnoj kozačkoj nošnji, uz hleb i so. Posebna čast je što su u sva četiri grada, tamošnja kulturno-umetnička društva na savršeno uvežbanom srpskom jeziku otpevala „Tamo daleko”, a u Novosergenjevsku su goste iz Srbije dočekali i pesmama o Kosovu i Metohiji. Članovi KUD-a i delagacije saglasni su da je utiske i emocije izazvane takvim odnosom domaćina, teško rečima preneti i opisati.
Organizacija koncerata je bila na visokom nivou. Posle napornih putovanja (rastojanja između ovih gradova su i po nekoliko stotina kilometara), folkloraši su imali termine za uvežbavanje svojih igara.
MLADOST BEZ GRANICA
Ništa nije prepuštano slučaju i improvizacijama. Kuriozitet je i to što su po dva para iz svih kulturno- umetničkih društava, u sva četiri grada, sa domaćim koreografom učili i uvežbavali potpuno nove i veoma zahtevne koreografije koje su potom izvodili na početku i kraju koncerta. Zbog toga, uz prikazivanje narodnog stvaralaštva, svaka priredba zaslužuje status umetničkog spektakla. Ruski mediji su pomno pratili i izveštavali o Festivalu.
Nakon koncerata održavane su gala večere, na kojima su, u neformalnoj i opuštenoj atmosferi, učesnici ponovo demonstrirali muzičke, pevačke i igračke talente. Po ko zna koji put se pokazalo da mladost i kultura ne poznaju granice i jezičke barijere, a Festival je opravdao naziv „Sodružestvo” (zajedništvo). Rodila su se prijateljstva koja će se do ponovnog susreta održavati putem modernih tehnologija i društvenih mreža.
Program boravka i turneje u Rostovskoj oblasti i pomenutim gradovima bio je sadržajan i ispunjen, a domaćini su se potrudili da gostima iz Krajišnika i Sečnja pokažu i kulturno-istorijske znamenitosti. Nezaboravni su utisci iz Staročerkaska, stare kozačke prestonice, a kad je reč o novijoj istoriji, oduševljenje je izazvao obilazak monumentalnog spomen obeležja kod grada Taganroga, posvećen neustrašivosti vojnika i stradanju tokom Drugog svetskog rata.
Višednevno druženje i zajednički nastupi na Festivalu okončani su koncertom na otvorenom, pored reke Donjec kod grada Belaja Kalitva pred više od 3.000 posetilaca. Noć je završena uz dugotrajan, spektakularan vatromet koji će svima ostati u sećanju.
PROŠIRENA SARADNjA
Opština Sečanj je sa ruskim gradom Azovom pre nekoliko godina potpisala Protokol o bratimljenju i saradnji u oblasti ekonomije, kulture, sporta i obrazovanja. Zvaničnici Opštine – Arsen Plahin, Slobodan Repac i Deni Besu susreli su se sa predstavnicima Azova i razgovarali o zajedničkom ekonomskom projektu, o čemu će, kažu, biti više reči kada se projekat realizuje.
ONI SU BILI U RUSIJI
Članovi KUD-a „Jandrija Tomić Ćić” koji su učestvovali na Međunarodnom festivalu narodnog stvaralaštva su: Una Rodić, Danijela Parivodić, Andrijana Radovanović, Ivana Adamović, Mila Šaponjić, Damjana Petrov, Jasmina Šajn, Jovana Pejački, Barbara Andraši, Lidija Petrović, Jelena Popara, Dušan Mandić, Stevan Srdić, Aleksa Babić, Dalibor Molnar, Goran Vejinović, Dragan Karanović i Vukašin Nikolić, predsednik KUD-a Nenad Vejinović, kao i umetnički rukovodilac i koreograf – Miroslavka Rodić.
