ŠTA GOVORI NAJNOVIJA STATISTIKA O PLATAMA U ZRENJANINU – BELEŽI SE NAPREDAK

Postoji dobra osnova za dalji rast zarada

Prosečna neto zarada zaposlenih u Zrenjaninu je u septembru bila 46.678 dinara, za više od „hiljadarke” bolje od pokrajinskog proseka. Za republičkim prosekom se i dalje zaostaje, za oko 1.200 dinara. Naravno, prosek Republike najviše vuče Beograd sa 61 hiljadom dinara još u januaru (rekordna prosečna zarada tada je bila na Vračaru – impozantnih 78.000 dinara). Prosek Novog Sada istog meseca iznosio je 54.328 dinara, Niša oko 47, a Kragujevca oko 48.500 dinara.
– Ono što je novo jeste da smo mi u Zrenjaninu sada iznad pokrajinskog proseka. Slobodno mogu reći da počinjemo da žanjemo plodove ekonomskog načina razmišljanja koji je „pobedio” u vremenu između 2005. i 2008. godine, kada su startovali „Pompea” – sada „Modital”, „Drekslmajer” (koji zapošljava već oko 6.500 radnika) i „Fulgar”. Kasnije su došli i „Geze”, „Novares”… Lider tog načina razmišljanja i rada bio je tadašnji gradonačelnik Goran Knežević, razume se, u skladu sa opštom privrednom politikom i interesima investitora – ističe Predrag Stankov, direktor Regionalne privredne komore Srednjobanatskog okruga.
Kao uspešne domaće firme sa solidnim zaradama, on ističe i privatne proizvodne inženjering firme „Petkus Balkan” i „Um-ing”, te „Mlekoprodukt”, Fabriku ulja „Banat” iz Nove Crnje, kao i firmu sa izuzetno specifičnim prizvodnim programom „Van Drunen” iz Banatskog Karađorđeva.
Pitanje koje se nameće jeste kakav je odnos između proizvodnih i firmi iz IT sektora i „državnog posla”.
– Tržište je to koje će naći ravnotežu između realnog i industrijskog sektora naše ekonomije. Takođe je veoma važno da ova dva sektora budu, kada je reč o zaradama, privlačnija od uprave i javnih preuzeća. Ja u to duboko verujem – naglašava Stankov.
Sličnu ocenu dao je i gradonačelnik Čedomir Janjić u kratkoj izjavi za naš list:
– Rešavanje socijalnih i ekonomskih problema nezaposlenosti prioritet je administracije na čijem sam čelu. Nezaposlenost u Zrenjaninu opada, a zarade rastu. Prošle godine u gradu je zaposleno više od 3.000, a tokom godine koja je pri kraju zaposlenje je našlo još 1.600 ljudi. Zarade su za hiljadu dinara iznad pokrajinskog proseka, pa raste i porez na zarade u budžetu Grada . Naravno, predstoji nam još mnogo napora da nastavimo ovaj trend. Nedavno je proširen savremeni pogon „Novaresa”, startovala je fabrika američko-korejske kompanije „Eseks”. Za blagovremeni i planirani dolazak kineskog investitora, koji ulaganjem milijardu dolara postaje najveći investitor na ovom prostoru svih vremena, ja lično, a i ljudi iz gradske administracije, treba da uložimo još mnogo rada – ocenio je gradonačelnik.
Drugu stranu medalje čini stvarna raspodela dohodaka među zaposlenima – da ne govorimo o nezaposlenima, čija je zarada „nula dinara” mesečno. Bolje svetlo na nejednakost u društvu daje takozvani Đini koeficijent, čija vrednost nula znači potpunu jednakost, a 100 – apsolutnu nejednakost, o čemu piše naš sugrađanin dr Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Srbija tu ne stoji sjajno. Manje nejednakosti beleže Slovenija, Češka, Slovačka i Mađarska koje imaju Đini koeficijent u rasponu od 24,2 do 27, dok je u Srbiji njegova vrednost 38,3. Među razvijenijim ekonomijama ovaj koeficijent takođe je niži nego kod nas (u Francuskoj 29,8, u Španiji 32,5), a slično je i u relativno slabo razvijenoj Rumuniji (34,7).

  • IMOVINSKE RAZLIKE U SRBIJI SU OGROMNE
    Premda je skoro pola veka Srbija bila i nominalno i stvarno socijalistička zemlja, danas je ona daleko od socijalne jednakosti. Prema istraživanjima Dragovana Milićevića objavljenog u časopisu „Makroekonomija”, oko 70 procenata stanovnika Srbija ima zaradu manju od prosečne. Oko 80 odsto porodica ne može da kaže da mogu da obezbede potrošnju kakvu, kao prosečnu, prikazuje statistika. Svaka deseta porodica živi luksuzno, za naše uslove, sa primanjima od oko 3.000 evra mesečno.
    Jedan procenat porodica u našoj zemlji živi sa dohotkom od 158.800 evra. Razume se, i unutar te grupacije rasponi su ozbiljni, u nekim slučajevima nezamislivi.
    Potrošnja svinjskog mesa opala je od 2010. do 2016. godine sa 17,3 na 16,8 kilograma, a pilećeg se posle više godina opadanja vratila na 17,3 kilograma po stanovniku godišnje. Potrošnja mleka opala je za trećinu, pa je 2016. godine spala na 46,5 litara – za 10 litara manje nego 2010. Opala je potrošnja čak i krompira i šećera.
    Pileće meso poskupelo je od 2010. do 2017. godine sa 218 na 276, a svinjskog sa 401 na 493 dinara, što su indeksi rasta od 26,7, odnosno 23 odsto za proteklih šest godina.

M. Stojin