Starosna i polna diskriminacija sve češće su pojave u društvu. Godinama unazad prilikom zapošljavanja do izražaja dolazi i neravnopravnost na osnovu fizičkog izgleda. Kao posledica toga sve učestalija je praksa prebacivanja radnika, koji godinama rade na istoj poziciji, sa najprometnijih lokacija na periferne. Neretko na njihovo mesto dolaze atraktivni i mladi ljudi koji bi trebali da budu magnet za mušterije, objašnjavaju u Udruženju za zaštitu prava žena „Roza”,
Sugrađanka koja je želela da ostane anonimna, a čije je ime poznato redakciji, bila je svedok ovakve reorganizacije u poznatom lancu sportske opreme. Kako kaže, iskusnu radnicu prebacili su na perifernu lokaciju, jer nije bila dovoljno prijemčiva sa pozicije poslodavaca. Na njeno mesto postavljena je osoba koja je te kriterijume ispunjavala, iako u posao nije bila dovoljno upućena.
NEMA SIGURNOSTI NI ZA DUGOGODIŠNJE RADNIKE
Osim u trgovini, i u drugim profesijama u čijem opisu posla je rad sa ljudima ovakvo ponašanje postaje praksa. Tako, službenica banke više nije samo to, već postaje i zaštitno lice, čija atraktivnost treba da doprinese lakšem sklapanju važnih ugovora. Na taj način stručnost i iskustvo padaju u drugi plan, pa površina pobeđuje veštinu, potvrdili su nam i iz Udruženja „Roza”.
– Dešava se da namerno starije osobe šalju iz jednog mesta u drugo, udaljeno i do 50 km, što je dozvoljena dnevna migracija, a da je poslodavac oslobođen plaćanja posebne dnevnice. Znamo za slučaj jedne bankarske službenice koja je putovala u Novi Sad iz Zrenjanina, a bila je pred penzijom – izjavila je Milica Lupšor, predsednica Udruženja.
Prema njenim rečima, ovo se radi iz dva razloga. Sa jedne strane postoji tendencija da se mladi postave na prometna mesta. Sa druge strane na ovaj način pokušavaju da izvrše pritisak na starije da sami daju otkaz.
BEZ SIGURNOSTI
Globalni trend postaje i to da gotovo više nema stalno zaposlenih. Različite vrste ugovora o radu (privremeno-povremeni, agencijski rad i sl.) radnicima ne garantuju sigurnost, jer nikada ne znaju šta će se dogoditi kada on istekne. Ova praksa daje slobodu poslodavcima da menjaju dugogodišnje radnike bez ikakve odgovornosti, naglašavaju aktivisti iz „Roze”.
U NEPOVOLJNOM POLOŽAJU I MLADI
– Postoje primeri gde radnici nisu zaposleni za stalno, a godinama rade za istog poslodavca po raznim ugovorima. Upoznati smo sa slučajem žene koja je radila sedamnaest godina na istom mestu po različitim ugovorima. U jednom trenutku, po njegovom isteku odlučili su da joj daju otkaz jer je postala stara za rad na šalteru – ističe Lupšor.
Zapošljavanje mladih i ulaganje u njihovu budućnost često se navodi kao prioritet društva, ali šta se dašava sa ljudima srednjih godina, savršeno sposobnim za rad koji bezuspešno traže posao?
U Udruženju „Roza” naglasili su da što je osoba starija, teže joj je da nađe posao. Povećana životna dob za odlazak u penziju sve ugrožene grupe stavlja u vrlo nepovoljan položaj na tržištu rada. Takođe, izazov je naći posao za svaku osobu koja ima više od 45 godina.
Kada je u pitanju zapošljavanje mladih, javlja se problem nedostatka iskustva.
– Mlada osoba ima male šanse da se zaposli, jer svaki poslodavac traži iskustvo. Na taj način, nakon završetka školovanja, ulazi se u začarani krug u kome ne može da se nađe posao, jer nema iskustva, a ne može se ni steći, jer osoba nema posao. Zbog ovog problema smanjen je broj poslova kojim mladi mogu da se bave. Iz tog razloga rade na mestima za koje nisu potrebne posebne kvalifikacije, a posao se uči lako – podseća Jelena Bunić, članica Udruženja.
Diskriminacija je duboka i komplikovana tema o kojoj se malo zna. Ne postoji dovoljna zainteresovanost da se ona istraži. Vladavina apatije, nedostatak solidarnosti dovodi do tapkanja u mestu. Najveći problem leži u razjedinjenosti radnika koji se samo zajedničkim snagama mogu boriti za svoja prava, zaključuju iz „Roze”. J. Šormaz
