Srbija neće zabraniti izvoz suncokreta, a cena može da se formira na tržištu, rekao je ministar Branislav Nedimović krajem prošle nedelje posle sastanka sa predstavnicima „Inicijative za spas poljoprivredne proizvodnje u Srbiji”. On je napomenuo da se razmišlja o uvođenju vanrednog stanja zvog suše na području srednjeg i severnog Banata, kao i o olakšicama vezanim za kreditna zaduženja i plaćanje zakupnine državnog zemljišta. Sve to nije zadovoljilo poljoprivrednike koji su u utorak u više mesta u Vojvodini i našeg regiona održali mirne proteste i izneli svoje zahteve.
– Tražimo da otkupna cena suncokreta bude 90 dinara i da se ukinu akcize za dizel za jesenju setvu. Nalazimo se u teškoj situaciji koju ovih dana podgrevaju i pojedini otkupljivači suncokreta nudeći 70 dinara za kilogram. Tu nema nikakve računice – kaže Borislav Čizmašev, ratar iz Botoša, član navedene asocijacije koja je zbog „Dana piva” odlučila da protest upozorenja održi u selima.
Da je u pitanju vrelo agrarno leto upozorenja stižu iz našeg regiona koji, uz severni Banat, ima najviše štete od dugog perioda bez kiše.
– Obratili smo se predsedniku Republike, ministarstvu za poljoprivredu, nadležnim pokrajinskim i lokalnim organima tražeći pomoć. To se odnosi na povoljne uslove otkupa i subvencije za površine koje su zbog suše ostale bez prinosa. Za sada od toge nema vajde, zato smo krenuli sa protestima. Ostali smo bez letine, pitanje je da li i kako ćemo zasnovati proizvodnju za narednu godinu – naglašava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženih poljoprivrednika Banata.
Inače, žetva suncokreta počela je pre sedam dana, a rezultati su katastrofalni. Ratari su nezadovoljni prinosom.
– U ataru Jaše Tomića situacija je izuzetno teška. Biće površina gde kombajni neće ni ulaziti u njivu. Suncokreta će još i biti nešto, ali kukuruz je stradao. Oko cene suncokreta ima još dosta nepoznanica i špekulacija. Sačekaćemo da uljare i veći kupci izađu sa ponudom – rekao je Milan Žebeljan, direkora ZZ „Modoš” iz Jaše Tomića.
Umanjeni prinosi negativno se reflektuju i na stočni fond koji je poslednjih godina u značajnom opadanju. Ovogodišnja suša donosi velike nevolje. To potvrđuje i Dragomir Davidov iz Melenaca koji se tovom svinja bavi duže od 60 godina.
– Manji proizvođači, u sadašnjim uslovima i sa cenom kukuruza od 34 do 36 dinara nemaju šansu da opstanu. Ja sam drastično smanjio broj grla, a preživljavam zahvaljujući prošlogodišnjim zalihama kukuruza, soje i ječma – iskren je Davidov.
Stručnjaci upozoravaju da u Srbiji neće biti dovoljno svinjskog mesa. U prva četiri meseca ove godine uvezli smo oko 13.000 tona svinjetine u vrednosti od 27,6 miliona evra, a to je za 88 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
– Nama klaničarima država je ograničila cenu svinjskog buta na 750,20 dinara, a mi živu meru već plaćamo i 270 dinara. Početkom godine cena žive vage tovljenika bila je 135 dinara. Mislim da će manji farmeri i klaničari biti u još težoj situaciji – ističe Nenad Tomić, koji ima šest mesara u ovom delu Banata.
Slična situacija je i u govedarstvu. Biće problema sa stočnom hranom, ali se očekuje da držva poveća subvencije sa 15.000 na 20.000 dinara po grlu. Budući da su ostali bez letine, ratari se bore da obezbede kakve-takve zalihe stočne hrane. Beležimo primer poljoprivrednika iz Jaše Tomića koji stabljike kukuruza, na kojima gotovo i nema roda, pretvaraju u bale za prehranu stoke. Slično će biti i sa slamom iz protekle žetve pšenice koja se već prodaje po ceni od 2.000 dinara po bali.
