Odeveni u narodne nošnje, sa osmesima na licima, pažljivo odabranim koreografijama i sigurnim koracima pronosili su ime i slavu našeg grada preko Rusije, Španije, Italije, Grčke, Turske i drugih evropskih zemalja. Stigli su čak i do Amerike. Na bilo kom kraju sveta ili na domaćem terenu, članovi KUD-a „GIK Banat-Pionir” su već 45 godina naši najbolji ambasadori kulture.
Za njih se zna od istoka do zapada. Entuzijazam igrača, bilo da igraju u naseljenim mestima, na trgovima, gradskim manifestacijama ili na svetskim scenama nikad ne jenjava. Ljubav prema igri, ali i domaćinima koji su ih rado pozvali, nije se menjala. U prilog tome govore priznanja, nagrade, nošnje, plakete, zahvalnice, pokloni, fotografije, koji svedoče o njihovom radu, trudu i uspesima. Zrenjaninci imaju jedinstvenu priliku da ove eksponate pogledaju na izložbi posvećenoj Kulturno-umetničkom društvu „GIK Banat-Pionir”, koja je otvorena u četvrtak, 12. i traje do 21. avgusta, u Kulturnom centru.
NE ZABORAVIMO SVOJE KORENE
Radovan Moldovan Rača je stub „Pionira”, koji broji 120 članova od najmlađih do veterana. Kao jedan od osnivača i predsednik više od tri decenije, zaslužan je za najveći deo uspeha.
– Čarobni štapić za opstanak „Pionira”, ali i nas starijih koji smo celu priču pokrenuli, jeste želja da mladima pokažemo da život ne počinje i ne završava se u virtuelnom svetu kompjutera i mobilnih telefona, koji jesu potrebni. Naša narodna tradicija se mora očuvati. Od malih nogu polaznike učimo da poštuju jedni druge, da budu prijatelji, da se dopunjuju. U amanet im ostavljamo da poštuju različitosti, druge kulture, vere, narode, običaje, ali da nikada ne zaborave svoje korene, da uvek imaju na umu odakle su potekli i da na to budu ponosni – ističe Radovan Moldovan.
Da na „mlađima svet ostaje” dokaz je Slavko Berberski, umetnički rukovodilac. Od osme godine je član, a od 2017. rukovodilac prvog ansambla. Školuje se za vaspitača tradicionalnih igara u Kikindi, jer želi da mu ono što je u „Pioniru” naučio bude i životni poziv.
LJUBAV OD MALIH NOGU
– Želeo sam da se oprobam u mnogim stvarima i okušao sam se u različitim sportovima. Otac mi je jednog dana predložio da odem i vidim šta je to folklor. Do tada nisam imao predstavu, niti me je previše zanimalo. Ljubav se desila na prvi pogled. Došao sam u pripremni sastav kojim su rukovodile Ivana Graor i Mirka Kešelj, probao i ostao – navodi Slavko Berberski.
Kako kaže, priču o folkloru shvata sve ozbiljnije i želi da je podigne na viši nivo. Na tom putu predsednik Rača mu je najdragoceniji i najvredniji saputnik i savetnik.
– Od velike važnosti je podizanje svesti kod dece i mladih šta je ne samo folklor, nego i negovanje tradicije. Mi, pre svega, čuvamo srpsku, ali ne zapostavljamo ni jednu drugu nacionalnost sa ovih prostora. Trudićemo se da nastavimo gde su naši preci i osnivači stali, ali ništa ne možemo bez pomoći i podrške Grada, medija i prijatelja – dodaje Berberski.
Milica Mikić se folklorom bavi od sedme godine. Ljubav se rodila kada ju je baka dovodila na nastupe. Došla je na jednu od proba i nije želela da ode.
– Potrebno je samo dobro se organizovati. Kada se nešto želi i voli ne govori se o velikom odricanju. Uspevam da uklopim školu, gde imam sve više obaveza, sa probama. Pamtim divna putovanja koja imaju posebnu draž. Išli smo u Rusiju, Rumuniju, a najdraži mi je odlazak na Krim. Volela bih da posetim i Meksiko – poručuje Milica Mikić.
Miroslava Malbaški
EVOCIRANJE USPOMENA NA NEKA DAVNA, BOLJA VREMENA…
Negovan Felbab je bivši predsednik „Pionira”, a na toj funkciji se zadržao 12 godina. Bio je i na čelu sindikata i vodio računa da tadašnjim igračima ništa ne nedostaje.
– Pamtim stari „Pionir” kada smo imali 300 članova, našu salu, nošnje. Imali smo sve što smo poželeli. Putovali smo po belom svetu, avionom i autobusima. To su bila zlatna vremena firme GIK „Banat” na koja smo bili ponosni. Tih 70-ih godina prošlog veka sve je vrvelo od mladosti, omladinaca koji su bili željni druženja, veselja, igre, pesme. Tako se i rodio KUD „GIK Banat-Pionir” – priseća se Negovan Felbab.
Na njegove reči nadovezao se Čedomir Gavrančić, takođe, jedan od osnivača i član.
– Hvala Rači što nas „matore”, koji su sa njim 1976. počeli priču o „Pioniru”, nije zaboravio (smeh). Tada smo igrali, pevali, recitovali, glumili. Za mališane smo pravili novogodišnje priredbe. Za 1. maj, 29. novembar, godišnjicu firme pripremali smo sadržajan program. Stari „Pionir” pamtim po drugarstvu i druženju. Bilo je dana kada nismo mnogo imali, kada nam je dosta toga nedostajalo, ali ljubavi, drugarstva i prijateljstva nikada nije manjkalo. Mislim da je to jedan od razloga zašto je KUD opstao svih ovih godina. Na mladima je da to sačuvaju i nastave dalje – dodaje Gavrančić.
LJUBAV OD MALIH NOGU
