O primedbama meštana srednjeg Banata na predloženu trasu autoputa Beograd–Zrenjanin–Novi Sad razgovaralo se prošle nedelje u Ministarstvu građevine na javnoj sednici komisije za uvid. Ovakvo telo po zakonu ne postoji, a sednica je organizovana na nezakonit način, upozoravaju ekološki stručnjaci iz organizacije RERI. Prema pravilniku o izradi dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, procedura javnog uvida u slučaju plana banatskog autoputa treba da bude gotova do 26. jula, nakon čega sledi donošenje dokumenta.
NISU SVI MOGLI DA UĐU U SALU
Stanovnici i Mužlje i Ečke su tražili da se pomenuta saobraćajnica izmesti dalje od naselja kako ne bi prelazila preko njihovih njiva i kuća, kao i da se poljoprivrednicima iz Ečke obezbedi drugo zemljište odgovarajuće vrednosti u bližoj okolini za parcele koji bi bile uzete.
Kako saznajemo od meštana ovog sela, na javnoj sednici u Beogradu, 2. juna, saslušani su njihovi zahtevi, ali osim usmenih garancija da se neće rušiti kuće i da neće biti ugroženo selo, nije mnogo više rečeno. Članovi komisije za javni uvid su još naveli i da će put biti urađen po najvišim standardima, da se ruta neće menjati, kao i da zamena zemlje ne zavisi od njih.
Meštani Ečke i Mužlje ipak su bili među „srećnicima” koji su toga dana uspeli da uđu na javnu sednicu – jer je to nije pošlo za rukom drugim građanima koji su poslali primedbe na plan. Inače su, prema oglasu o javnoj sednici, mogli da prisustvuju samo oni koji su podneli primedbe, što je u koliziji sa domaćim zakonima i međunarodnim sporazumima, ocenjuje Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Navode da je, pod izgovorom nedovoljnog kapaciteta sale, predstavnik Ministarstva građevine predočio građanima da ne mogu svi ući.
– Neimenovani službenik je odgovorio da je ovakvim merama bilo nužno pristupiti usled velikog broja pristiglih primedaba u poslednjem trenutku trajanja javnog uvida. Ipak, zakon i u tom slučaju jasno propisuje način i postupak održavanja javne sednice – navodi RERI.
Potom je, kako objašnjavaju, okupljenima saopšteno da će se novi skup organizovati 7. juna u lokalnoj samoupravi iz koje je pristigao najveći broj primedaba – Kovačici. RERI zato zahteva od Ministarstva da obustavi, kako kažu, nezakoniti postupak i ponovi javni uvid.
PROMENA PLANOVA
Do pre dve godine nije bilo govora o izgradnji autoputa, već brze saobraćajnice koja je nazivana „Vojvođansko P”. Predviđena je bila izgradnja druge kolovozne trake puta Zrenjanin–Novi Sad, kao i druge trake i rekonstrukcija puta Zrenjanin–Borča. Posao je bio poveren Pokrajini, a izrada tehničke dokumentacije za projekat dodeljena je maja 2019. godine grupi ponuđača. Međutim, samo nedelju dana kasnije, Pokrajinska vlada je odlučila da se obustavi sprovođenje ove investicije. Za projekat je postala zadužena republička Vlada.
Ona je, prema istraživanju „Insajdera”, još krajem 2018. donela odluku o formiranju radne grupe za realizaciju projekta „Izgradnja autoputa Beograd–Zrenjanin”, a nekoliko meseci pre toga potpisan je okvirni sporazum između Vlade i „Linglonga” o ulaganjima u fabriku guma u Zrenjaninu. Memorandum o razumevanju i izradi dokumentacije za izgradnju autoputa Beograd (Borča)–Zrenjanin– Novi Sad potpisan je u januaru 2020. sa kineskom kompanijom „Čajna Šandong internešenel”.
Da li je izgradnja autoputa bila uslov „Linglonga”? Ekonomski konsultant i kolumnista Nove ekonomije Bogdan Petrović smatra da toj kompaniji sigurno nije presudno da li će imati brzu saobraćajnicu sa nekoliko kružnih tokova do Zrenjanina ili autoput, pošto, kako kaže, kamioni ionako ne mogu da voze brže od 80 kilometara na sat. On ističe da je velika greška što se odustalo od brze saobraćajnice i umesto toga krenulo u izgradnju autoputa.
– Zrenjanin se nalazi samo 50 km od obilaznice kod Pupinovog mosta. Neuporedivo jeftinije bi bilo da se uradila saobraćajnica koja bi zaobilazila četiri sela i koja bi imala trake za preticanje, uz neke denivelacije i kružne tokove, nego praviti (pre)skup autoput. Razlika u vremenu putovanja biće ne više od 5-7 minuta – navodi Petrović.
Kako je izgradnja autoputa kroz Banat proglašena projektom od posebnog značaja za državu, na nju se primenjuje i leks specialis, usvojen u februaru prošle godine, pod nazivom: Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za R. Srbiju. On, između ostalog, propisuje da se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje ako se projekat radi na osnovu međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, kao i da se eksproprijacija sprovodi po skraćenom postupku.
– Time se ugrožavaju interesi građana koji će biti obuhvaćeni postupkom eksproprijacije, pošto je moguće da se uđe u posed i pre pravosnažne odluke o naknadi.
Naravno, građanima ostaje mogućnost da vode sudske postupke protiv države, ali to traje. Do sada je država uglavnom izlazila u susret oštećenim građanima sa relativno povoljnim ponudama za eksproprijaciju, ali to ne mora biti slučaj i ovog puta – navodi Petrović. Primećuje da je vlast očigledno rešila da za sve velike projekte koristi pomenuti posebni zakon kako bi izbegla transparentnu proceduru javnih nabavki.
BEZ JAVNE PREZENTACIJE
Sednica javne komisije nije isto što i prezentacija javnog plana i ne postoji komisija za javni uvid, već komisija za planove, ukazuje RERI na ostale nepravilnosti u vezi sa nacrtom plana autoputa. Naime, Ministarstvo građevine je bilo dužno da najkasnije 10 dana pre kraja javnog uvida organizuje najmanje jednu javnu prezentaciju nacrta prostornog plana autoputa Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, a što nije učinilo. To propisuje Pravilnik ovog Ministarstva.
