Licitacija državnog poljoprivrednog zemljišta za sezonu 2020/2021, održana 2. aprila, imala je dve novine – organizovana je elektronskim putem i najviše oranica ponuđeno je na zakup od 15 godina. Ostalo je bilo po starom, navode poljoprovrednici sa kojima smo razgovarali – licitacije se održavaju prekasno i sve je teže doći do državnih oranica i opstati u agraru. Oni sumnjaju da je deo ovih parcela već ustupljen, te da dolazi i do zloupotrebe stočarskog prava prečeg zakupa.
KASNE PROGRAM I LICITACIJA
Kako je „Zrenjanin” pisao, poslednjih godina licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta u Gradu održavaju se nakon isteka rokova za setvu. Da se poljoprivrednici žale na odocnelo održavanje liciticija, potvrdila je za RTV „Santos” i Nataša Tomović iz Odseka za poljoprivredu Gradske uprave, koja je kazala da „sam program (korišćenja poljoprivrednog zemljišta, prim. nov) kasni svake godine”.
– Kašnjenje ne brine gradsku vlast i oni to rade namerno godinama jer su zemlju, čini se, već podelili sebi i svojima i spremili za setvu. To je neshvatljivo, a niko ne odgovara – kaže dugogodišnji zemljoradnik iz Kleka Milovan Papić.
Zrenjanin je među poslednjima u zemlji krajem prošle godine usvojio program korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ovaj program treba da donese lokalna samouprava, i to najkasnije do 31. marta tekuće godine. Ako to ne izvrši, predviđeno je obustavljanje prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike.
Odluku o davanju u zakup državnih oranica lokalna samouprava dužna je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine. Tekuće – za sledeću godinu, objašnjava poljoprivrednik iz Botoša Borko Čizmaš, koji navodi da je Zrenjanin program trebalo da donese do kraja marta 2020.
– Čekaju prolećni termin (za licitacije, prim. nov), kada smo mi zauzeti pripremom za setvu. Daju nam samo dva-tri radna dana da sakupimo dokumentaciju za učešće – predočava naš sagovornik.
Paori su za papirologiju ove godine imali pet radnih dana. Odluka o raspisivanju javnog oglasa o zakupu i korišćenju državnog poljoprivrednog zemljišta doneta je 18. marta, a prijave su bile otvorene do 25. marta.
U Zemljoradničkoj zadruzi (ZZ) „Agro-Klek” kažu da su navikli da se za Đurđevdan licitira državna zemlja, te i da su tehnologiju prilagodili trendovima da se radi naopako.
HVALA ZA DVA HEKTARA
Javno nadmetanje za državne oranice u Zrenjaninu, kao i u drugim mestima, ove godine održano je putem internet aplikacije Uprave za poljoprivredno zemljište. Registrovani poljoprivrednici trebalo je da na aplikaciju postave dokumentaciju. Takmičenja zapravo nije bilo jer su ponuđene fiksne cene na osnovu kojih su formirane rang liste.
Izdato je samo 16 odsto ponuđenog zemljišta – 1.500 od 9.010 hektara (ha). To je manje nego lane, kada je od 12.292 ha bilo izdato 28 odsto površina. Takođe, ove godine je najviše oranica bilo predviđeno za zakup od 15 godina (8.266 ha).
U „Agro-Kleku”, koji je ranije uzimao u zakup 100–300 hektara državnih oranica, zadovoljni su ishodom prvog kruga licitacije.
– Srećni smo što smo uzeli dva hektara, koji će značajno doprineti ishrani stočnog fonda na našoj farmi koja trenutno raspolaže se 1.077 grla. Zahvaljujemo se lokalnoj samoupravi što nam je to omogućila – kaže Radovan Bokić. Dodaje da nisu očekivali da će im išta pripasti. Farma je još pre dva meseca oglasila na prodaju junice i krave, procenivši da neće imati dovoljno površina da proizvedu hranu za njih.
– Jako smo nesrećni što smo prinuđeni na takav potez. A još nam je žalije što moramo da otpustimo 10–14 mladih radnika iz Kleka – priča Bokić.
Bez ijednog hektara državnih oranica, drugu godinu zaredom, ostao je Milovan Papić. Sa prošlogodišnjeg nadmetanja je isključen jer nije poneo uplatnice o uplati depozita. Lane se nije moglo bez papira, iako su nadležni konstatovali da je plaćeno, a sada može celo nadmetanje elektronski, primećuje Papić.
Od 513 hektara obradivih državnih oranica u katarskoj opštini Klek (prema aktuelnom Godišnjem programu), u prvom krugu ovogodišnje licitacije na jednogodišnji zakup ponuđeno je samo 60 ha, odnosno četiri parcele. Ostatak je, navodi Bokić, podeljen stočarima iz opštine Zrenjanin na osnovu prava prečeg zakupa. Međutim, i od tih 60 ha, na kraju je izdata samo jedna parcela od dva hektara „Agro-Kleku”. Ova farma je za preostale tri parcele u Kleku ponudila 72.500 dinara po hektaru. Dve ponude je poslao i Milovan Papić od 66.000 i 70.000. Međutim, nakon njihovih prijava, oglas je povučen jer je Grad dostavio pravosnažnu odluku o davanju u zakup ovih parcela po pravu prvenstva.
– Nije im odgovaralo što smo se prijavili „Agro- Klek” i ja, a ponudili smo 4-5 puta veću cenu od početne. Izgleda da je oglas bio samo „formalno” i da je ta zemlja još ranije podeljena – ističe Milovan Papić. Sumnja i da dosta stočara koji dobiju zemlju po pravu prečeg zakupa posle te površine preprodaju.
Borko Čizmaš ni prošle ni ove godine nije učestvovao u nadmetanju za državne oranice u Botošu.
– Niti je transparentno, niti je u redu, niti je po zakonu. Ove godine su zatvorene ponude – otkud znam da li je neko bolji od mene ili nije. Takođe, u Botošu komasacija traje već devet godina, što je sramota. Letimično sam samo bacio pogled na ponuđene licitacione grupe u Botošu i video da nijedna nije slobodna – sve su obrađene – navodi Čizmaš.
Ljudi polako odustaju od učešća na licitacijama državne zemlje, primećuje Milovan Papić.
– Mali poljoprivrednik ne može ništa da dobije. Pojavljuju se oni koji nikada nisu radili zemlju zato što su uvideli mogućnost da se zaradi u agraru. I onda pitaju zašto sela ostaju pusta – priča Papić.
PRITISCI
Radovan Bokić navodi da je bilo i pritisaka da odustane od učešća na nadmetanju za državne oranice, kao i da ne govori o ovim temama. – Ne bojim se. Nemam čega. Ja sam ispred 77 radnika, čije interese zastupam. Ima mladih ljudi koji su željni da rade zemlju i da ostanu ovde, ali ni oni ne mogu ostvariti svoj potencijal zbog toga što nije fer utakmica. Neki su se čak i iselili i odustali od svega – navodi direktor „Agro-Kleka”.
ZAKUP NA DUŽI PERIOD
Negoslav Padejski, koji je izlicitirao 67 hektara u Perlezu, navodi da su prijavljivanje i sama elektronska licitacija bili jednostavniji nego ranije, ali da su cene zakupa bile veće. – Bili smo prinuđeni da učestujemo na svakoj parceli zbog neizvesnog rezultata. Trenutna cena merkantile i cene u najavi za 2021. godinu bile su razlog da poljoprivrednici ponude visoke iznose zakupa – navodi Padejski. Pozdravlja odluku o zakupu na duži period jer će se tada poljoprivrednici domaćinski odnositi prema zemlji.
