Sa 1.070 učenika, raspoređenih u 40 odeljenja na srpskom i mađarskom jeziku, Zrenjaninska gimnazija je jedna od najvećih u Vojvodini. U školsku 2018/2019. godinu, ovde je upisano 10 odeljenja (po dva na društveno-jezičkom smeru i prirodno-matematičkom, četiri odeljenja opšteg tipa na srpskom i jedno na mađarskom) i, što je novina, informatičko odeljenje sa 20 đaka za učenike sa posebnim sposobnostima.
– Za upis u informatičko odeljenje pripreme su počele još proletos. Pripremljen je i kabinet, uz svesrdnu pomoć Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, lokalne samouprave i Kompanije „Levi 9” koja je školi donirala 10 kompjutera. Učenici koji su se opredelili za ovaj smer, ranije su polagali prijemni ispit – položilo ih je 24, ali prema uslovima nadležnog ministarstva, specijalizovana odeljenja mogu da imaju najviše 20, a najmanje 15 učenika – kaže Milan Radaković, direktor Zrenjaninske gimnazije. Ranijih godina bilo je pokušaja da se otvori i matematičko odeljenje, ali nije bilo dovoljno prijavljenih učenika. Sada ih je, eto, i više.
– Mi smo obišli sve osnovne škole i đake osmog razreda da vidimo koliko su oni zainteresovani za informatiku. Potom smo organizovali pripreme za upis, i to za 50 učenika iz našeg regiona. Imamo sjajne profesore informatike i matematike. Dodatni problem su udžbenici, s obzirom da se u infomacionom sektoru znanja i tehnologije brzo menjaju. Očekujemo dobru saradnju sa sektorom informacionih tehnologija i Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin”. Očekujem da ćemo i sledeće godine otvoriti novo informatičko odeljenje, čime će se postaviti pitanje školskog prostora, koji nam je i sada tesan. Postoje ideje da se otvore posebna filolo- ška i druga odeljenja?
– To će ići postepeno. Naša namera jeste da Gimnazija, osim standardnih, ima i specijalizovana odeljenja za mlade sa posebnim sposobnostima. Recimo, nastavni program za informatičko odeljenje ne predviđa izborne predmete, a ima osam predmeta iz informatike i matematike. Oni će znanja sticati i van škole, u IT sektoru. Jer, kada steknu diplomu, mladi informatičari će moći da rade ili da nastave studije jer će imati dobro znanje kao osnov za studiranje. Sve se to uklapa u najavljenu reformu?
– Kao što znate, govori se o tome da se u gimnazije upisuje veći broj đaka i da, uz opštu maturu i specijalizovana odeljenja budu lokomotiva koja će vući društvo. U Francuskoj, ovakve škole pohađa 50 odsto učenika od ukupne populacije, u Finskoj 55, Sloveniji 37 odsto. Kod nas je to mnogo manje, 26 odsto, a u Zrenjaninu 21. Cilj reformisane gimnazije jeste da formira mladog čoveka koji će sa 19 godina imati kvalitetno znanje, obrazovnu širinu, da radi na projektima sa vršnjacima iz inostranstva, da poznaje strane jezike… To i sada pružamo učenicima putem saradnje sa mnogim obrazovnim institucijama u Evropi, ekskurzijama. Već ste pisali da od ove godine naši učenici imaju i četiri nova izborna predmeta. To je zanimljivo i zato što želimo da gimnazijalci, u zavisnosti od predmeta koji su izabrali, znanja stiču i u firmama – recimo, za predmet jezik, mediji, kultura – mogli bismo da uspostavimo saradnju sa vašom informativnom kućom, ustanovama kulture. Dakle, namera je da naši đaci izađu iz učionica, a da profesori ne budu samo za katedrom. Tokom leta, naši profesori su bili na seminarima za reformisanu školu. Rekli ste da je tokom leta dosta urađeno na uređenju škole.
– Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, uloženo je 4,8 miliona dinara za zamenu 99 prozora, a Grad Zrenjanin dao je 1,7 miliona dinara, tako da smo uspeli da okrečimo školu i pripremimo informatički kabinet. Treba zameniti i druge prozore: s unutrašnje strane je PVC, a sa spoljne strane zgrade su drveni. Gimnazijalci i dalje imaju nastavu u dve smene jer nema prostora za jednosmenski rad, kao ni za nove kabinete. Takođe, treba zameniti i staru elektro instalaciju.
